Bila san konačno povirit Smoju. Nigdi nikoga. Južina i di koji galeb. Nije bilo ni pišila ni kakila, nije bilo mrzitelja svega spli'skoga, a posebno spli'skih riči, spli'skog govora, spli'skih batuda. Cukuni. Uvatili su se na baketinu vlastite gluposti i jada. A Smoje je i dalje osta Smoje. Šunje. Novinar i humorist čiji se libri prodaju i danas i čije se serije s gušton gledaju. Ne moš, cukunu, spomenik srušit njanci da mu dođeš čini potribu na spomenik. Jerbo, oni ča su stvarno zasluženo dobili spomenik nisu spomenikom postali spomenik, postali su oni to djelima. Ovi šjor humorističnim. A ti? Koju si ti rič nota u svon bidnon malon životu? Ništa. Kako to? A ako nema riči, jemaš li se čin drugin pofalit, a?!
#smoje
Nema komentara:
Objavi komentar