Tužan je ovo grad.
Davno su u njemu posjekli tamarise na Bačvicama ispod kojih smo odrasli da bi neki rođo mogao tu staviti kiosk i prodavati čevapčiće.
Poslije je taj njihov rođak odlepršao, a mi, već pomalo stari, nekako lošije vidimo, čujemo, nekih eto više i nema, tamarisi novi, ali još nisu narasli.
Stablo raste čitav život.
Ubili su i one tamarise na Zapadnoj obali.
Ubili su Mediteran.
Ubili su dicu, mačiće, kučiće.
Ubili su nekažnjeno ljude.
Ubili su kulturu.
Ubili su Ježinac.
Ubili su Marjan.
Ubili su arhitekturu.
Ubili su grad.
U njemu smo danas furešti.
Koliko vridi naš život?
Sve što smo gradu dali?
Znanje? Rad? Kultura? Umjetnost?
Ubili su danas još jedno stablo.
Tužni smo.
Neznanje.
Nekultura.
Beskurpuloznost.
Zlo.
Tužan je ovo grad.
Nema komentara:
Objavi komentar