*****

 Furešti su išli doma. Jutros san prošla kroz polupusti grad. 8 uri ujutro, nigdi ni pasa ni maške, a kamoli čovika. U zemlji u kojoj hapse zbog naglas izgovorenog različitog mišljenja i onda drže u pržunu misecima bez ikakvog normalnog opravdanja, najbolje ti je bit ofca. Poslušna. Tako je ono malo dice ča san ih trefila u skulu išlo u crnoj monturi, svi u isto, sve na njima crno, parilo mi je da san na sprovodu. Tako ih je naučila baba, rekla im je da crno može na sve i onda imaju sve crno, od jakete do borše, od gača do patika. Kakva im je roba, takav im je i izraz lica, nema smija, veselja, ko van je ukra mladost dico? Sićan se kad san davno u Francuskoj gledala u malu dicu, svi u veselin kolurama, pivali su i išli u skulu. U zemlji koja odgoja režimske poslušnike neuputno je stavit crvenu oli zelenu jaketu i nasmijat se kad trefiš kumpanja, sunčanom danu, imat radost života. Da smo mi tako živili kad smo imali 15, danas bi bili ili pokojni ili u ustanovi. Neko je, a obično i za to krivin babu brkatu u crnom, dici reka da ne tribaju učit, da šta će im to. Učite dico jer je znanje vrednota, a ne sramota. Razmišljajte i imajte vlastiti stav, čovik ste, a ne ofca. Budite svoji. Prkosite suludom i nemoralnom. Gradite bolje društvo. Nasmijite se sunčanom danu. Onima koji su vas obukli u crno i ukrali osmijeh s lica te vas sputavaju u učenju ne da fali daska u tikvi, fali im cili šleper dasaka. Ti neljudi ne žele napredak jer uz napredak oni postaju suvišni. Nikome ne tribaju te nesposobne neznalice, a valjda ne želite bit ka oni.