Državni praznik, Dan antifašističke borbe i govori onih koji kažu da ne znaju di im je dida bija i onih koji su sve u zivotu izvukli na ratovanju mog dide i moje babe.
Mislim da je malo koja familija dala toliki broj partizana i antifašista ka moja, a baš svi koji su se iz rata vratili živi su u penžjun išli iz rada, nitko nije od ratovanja dobija ništa doli otpalih nožnih prstiju koji su se smrzli po bosanskim čukama ili ožiljka od metka ili bija prebijen u talijanskom pržunu. Tifus ne triba ni spominjat. Mučki ubijenima vječna slava.
Moj najveći znani junak je moj dida Petar Karačić. E pa fala ti dida moj za svako jaje napunjeno crnilom ča si ga itnija onome kurbinome sinu Musoliniju u talijanske tabele koje je namistija po Splitu, fala ti za svaki podiljeni letak, za svu hrabrost koju su pokaza, za sve bitke koje si proša, za Neretvu, za Sutjesku. Da, moj dida je proša obe bitke, rijeka ga je skoro odnila, pa se pridružija drugoj jedinici. Moj dida je bija i u štabu na Visu, a i u bitci za Trst. U ratu je ranjen, poslije rata vrlo brzo vraća partijsku knjizicu, zatvaraju ga, a unatoč tome uspijeva voditi razne splitske firme, u penžjun gre ka savjetnik direktora Jugoplastike, firme koja je hranila pola Splita. Moj dida je i u sumi u poznatoj bitki Sutjeska ka i većina Dalmatinaca reka da je Hrvat. I nikad nije posta nešto drugo. Imam njegovu sliku iz rata i od Tita potpisanu zahvalu za Sutjesku, ali bi on popizdija da to stavim na net da me vidi s onoga svita. Na njegovom grobu nema petokrake. Tu mi je pokopana i baba Nada Karačić rođena Ivančić kojoj su se prsti smrzli po ledu Bosne i koja je poslin tifusa imala samo 30 kila. U penžjun je išla ka sekretarica direktora Zavoda za socijalno osiguranje. Fala im ča su zajedno sa svojom braćom i ostalim antifašistima istirali zločinaca Hitlera iz naše zemlje i ono smeće od Benita Musolinija u čijem su pržunu tukli moju drugu babu ( ona je u penžjun isla ka bolničarka bolnice u Zadru) a i ostale ljude koji su htjeli slobodu.
Popis s materine i očeve strane je poduži, u rat nisu išla samo skroz mala dica. Eto ja njima zafaljujem i svima onima koji su stvarno ratovali skupa s njima, a na sve falše koji rata vidili nisu, a poslije su sve izvukli na njihovim ratovanju ili na četnike koji su zadnja tri dana rata prominili bandiru i kapu, e na takve mogu samo začepit nos. Isto ka šta ga začepim i na lazne branitelje iz Domovinskog rata, dok sam pravima vječito i duboko zahvalna.
Rat je surov i svirep. Donosi mrtve, ranjene, sirotinju i siročad. Ne prizivajte nove ratove. Prizivajte mir i napredak. Smrt fašizmu! Živila sloboda, živija pošten rad, zivija pošten čovik, zivilo znanje i kultura! Živila dica! Ostavimo im bar bokunić bolji svit!
Nema komentara:
Objavi komentar