Slušam Mojoj majci i sjećam se kad smo Hrvatsku sanjali.
30 godina poslije.
Zašto smo dopustili svaku nevolju, svako zlo?
Zašto smo još daleko od sanjanog o maloj tolerantnoj, postenoj, kulturnoj, radisnoj, uređenoj zemlji na najlipšem dilu svita u kojoj uče i odrastaju sritna dica i u koju se rado dolazi i ostaje?
Svi smo zakazali, bas svi, morali smo se energičnije za to boriti. Takve stvari ne stizu kao dar s neba, a pasivnost i nezainteresiranost, ravnodušnost su najveći saveznici vraga. U njih se uzda kad mu svi drugi zakažu.
Nema komentara:
Objavi komentar