e... lipi deveti misec. najlipši. manje furešti. mista na plaži koliko očeš. manje je vruće. a more, more je lipo, teplo, najbolje za gušte. danas san plivala ka dupinčić i gledala jata riba. fantažija. a tek grozje, smokve, šipci, đir uz more, po rivi bez konfužjuna i pogled put neba koje već pomalo počinje šarat najlipje kolure kasnog lita zvanog bablje lito i rane jeseni.
luda je bila ova godina, ali jesen će pomest sve gnjilo. dolaze promjene na bolje, narafski, i to ne zato ča bi ih baš svi puno tili vengo zato ča su neminovne. ne mogu se fermat švere ni zaustavit vrime. i nekako mislin da će već ovu jesen vidit poboljšanja svi oni koji su vridno radili i pošteno živili kroza život, a da će drugi (čitaj kaka i škovaca) platit buletu. neka. i vrime je bilo da to počne. ne može zlo durat zauvik.
Nema komentara:
Objavi komentar