Radim kod kuce i to na nacin da mi je ured mi je cim se uđe u stan. U tom uredu sam se ovih dana narjesavala toliko zadataka iz više matematike da bih mogla postaviti u virtualnu učionicu da je to čudo jedno. Inače polaznicima ispred njih rješavam zadatke, a sad ne dolaze, uče u virtualnoj učionici i ja sve moram unaprijed pripremati tako da je to 5 puta više posla.
Išla sam nakon ne znam koliko dana malo popodne leč u svoju sobu jer i sutra radim.
Mene neće ubiti covid19 ni gospodarska kriza, mene će ubiti susidi.
1) u stanu Roglić su se danima lakirali parketi bez pardona, alergija na lak me skoro ubila
2) u stanu ispod mene vesela udovica koja ima 90+ godina, pokopala nekoliko muževa, izvukla najvecu pemziju, nikad radila. Kod nje je lajaonica, tu stiže druga vesela udovica koja je taķođer pokopala nekoliko muzeva i nikad nije radila i cili čopor svojte od prve vesele udovice i onda se tu laje i po danu i po noći tako da sam kronično neispavana
3) isprid portuna, kraj sviće i zapravo oko cile kuće skupljaju se neradnici i ispičuture iz portuna i ostalih kuća i neometano laju tako da od njih ne mogu ni radit ni zaspat
Ima toga još, ali kad sve ovo prođe, valjda ce vesele udovice opet odmarširat negdi u kratke gače, valjda će ispičuture sist malo i kraj druge kuće, valjda ću bar malo moći zaspati i odraditi nešto bez buke i smrada i kod kuće...
Nema komentara:
Objavi komentar