po splitskoj rivi gren s lampadinom. tu je škura crna mračna škurica, nema svitla. da ne slomin sebe oli koga drugoga, posvitlin lampadinom. otkad se lipo i šesno uredila, sve je u škurici, a posebno oni dil uz more. idem danas tako po rivi jerbo ne mogu cili dan bit radna beštija koja će samo radit i kojoj će rvacka uzest sve pineze. razmišljam o svitlu i škurici, svitlim i mračnim vrimenima, pitan se šta bi učinija moj pokojni dida da je na mom mistu. e taj se sigurno ne bi da omalovažavat, krast, maltretirat. mislim i pitan se di smo ovo došli, šta smo dopustili, koliko su nam se da prostite na glavu posrali. danas san svakoj štraci koja me na bilo koji način maltretirala rekla šta je pripada. no, to i dalje neće riješti škuricu. lampadina je tek pomoć, ali nije rješenje. na rivi je mrak. crni mrak. u mrak nam se i život pretvara. dok tako bauljim mrakom kraj palmi, ka partizani po šumama i gorama, vidim dicu. njih pet od godina petnaest. side na klupi, na rivi, u škurici. jedino svitlo im je od mobitela. svaki gleda u svoga i nemaju jedan drugome šta reč. ispričat, pokazat, ništa. ajde, progucala bi i to da sa jednoga mobitela nije svirala mužika. cajka? ma kakvi, ali proguca bi čovik i to, proguca bi svaku zvizdariju, ali svirala je dičja pismica ringe ringe raja. počela san se smijat. jednostavno sa se smijem branila od suza. petnaest godina. toliko toga smo pričali jedni drugima sa petnaest, od škole do glazbe i hajduka. ringe ringe raja. hrvatska, splite, šta se učinili dici? skužajte, neću reč šta smo učinili, ja pričan s dicom, učim ih, ima se toliko toga za reč petnaestogodišnjacima. hrvatska i split su im dali mrčinu rive, klupu, mobitelsku otuđenost i ringe ringe raja. 
Nema komentara:
Objavi komentar