e tako, vice je davno svima reka, ovo je naša zemlja. budimo ponosni šta imamo najlipšu zemlju na svitu i uredimo je u tolerantnu, kulturnu, radišnu, obrazovanu i simpatičnu, ljupku. možemo prema svima biti pristojni, ali ovo je naša zemlja. i mi nismo tuljani nego hrvati. za nacionalnost se ginilo! ginilo u puno ratova. moj dida je i u partizanima na sutjesci reka: hrvat. rekla je to i većina dalmatinaca koja je baš tu potirala švabe. naši branitelji su poslin branili našu hrvatsku. nismo mi došli nikome na njegovo, nego smo odavno tu, svoji na svome. i ma koliko puti su se minjale države, u svim pisanim tragovima nam je pisalo hrvati. kako sam već rekla, nacionanost nije crta u rodnom listu kako nam je danas, za nju se ginilo. za slobodu se ginilo. za slobodan prolaz od splita do zagreba se ginilo. za mir i toleranciju se ginilo. ne tribaju nam novi ratovi i štete, triba nam samo normalan život i napredak. onima ča su mi iz rodnog lista makli nacionalnost u doba samostalne hrvatske mogu samo poželit da im se ruka osuši (to se dogodilo za zorana milanovića, tomislava karamarka i kolinde grabar kitarović, nije prije, e). onima ča uništavaju hrvatske firme mogu samo reč nek ih sram bude, veleizdajnici i štetočine. onima ča sve čine da ovi narod bude neuk i ljube falšete, mogu poželit da ih operira falši likar kad budu bolesni. onima ča su za ovu zemlju sve dali, FALA. razlika je bitna. da, ogromna. između pravih i falših domoljuba. to su udaljenosti ča se mire svjetlosnin godinama. i to nikad neće bit isto, ma ke, e..
.
Nema komentara:
Objavi komentar