bokun bolji dil lita

danas je zadnji dan sedmog miseca. ne volin ga. prikovišje je vruće, diše se na škrge, nima mista za šugaman na plaži, gradom svit zuji ka muva bez glave, riba mi se leša dok je donesen s peškarije koja mi je pet minuti od kuće, manje se radi pa se slabije i zaradi, sve u svemu oli inšoma dela šoma, u sedmi bi definitivno tribalo uteč iz splita. na šoltu, lastovo, murter, bilo di. nač koju valu di svita nema i družit se s materom prirodom, slušat cvrčka bez da mu smetaju drugi, nemili zvuci, disat s morem, sunce volit iz lada i bit malo sam ili samo s dobrim ljudima. kad si privatnik, za regres nima jerbo su ga dobili i to od onoga šta si ti zaradija radeći i neradnim danima uhljebi koji su i od radnih dana pravili neradne. nikad ne znaš šta će ti luda zemlja izvest, pa triba bit atento. znači sve i da jemaš vriće pinezi, nima na put oko svita. jedva čekan osmi, deveti, deseti, svita je manje, vrućine kalmaju, život se laganini vraća u normalu. sutra počinje i durat će negdi do po jedanaestoga miseca bokun bolji dil lita. jedva čekan.