****

ne mašu bandirom i poštuju sve ljude. radili su danas, radit će i sutra. to su mali hrvati. ja sam među njima i nije me sram. poslin posla sam došla u butigu, posebno pozdravila prodavačicu koja ka i ja uvik radi i ne zna za praznike, subote, nedilje. kupila sam sve na akciji. kruv, paštetu, kavu i mini rolat jerbo je li praznik ili nije. ne pamtim kad sam kupila nešto šta nije na akciji. takav je život malih hrvata. veliki ne rade ništa, mašu bandirama i našli posal na koji ne triba njanci doč, a plaća stiže. oli to ima? ima. dovoljan primjer je kerum, a takvih ima još koliko očeš. njima se oprašta u predstečajnim nagodbama, oni ne tribaju platit poreze i režije, takvima je dozvoljeno na rivi i parkirat i urlikat gradišku staru. bit ću zadovoljna ovom zemljom tek kad više ne bude socijalnih samoposluga i onih koji dobivaju plaću iz budžeta, a na posal ne tribaju doći. oprostite drugovi i gospodo, ali većina nas nije htjela 200 bogatih obitelji. to je bila pi*darija franje tuđmana, a ne želja ovog naroda. da se razumimo, meni ne smeta nitko tko pošteno radi i zaradi, takvima se klanjam. sama radim i zaradim, pažljivo trošim, nije još dobro, ali bit će bolje. mnogima je puno gore, bez posla su i bez munite. smetaju mi oni koji se kočopere hrvatstvom, a ovu su zemlju opljačkali. kako ih nije stid? u ratu govna isplivaju na površinu, no rat je gotov ima 20 godina i vrime je da govna potonu. lupeže triba ignorirati i sve one liste bogataša od lupeštine poslat u tri materine. mrš smrade! eto tako, promijeniti stav, pa će se promijeniti i sustav vrijednosti. živili rad i znanje, živilo poštenje! vraćam se u formu, neka me. 

smile emoticon