*****

dil drugi, ajde da vam opišem malo i uzorite komšinice. na samom kraju osamdesetih ja i moj kumpanjo koji je usput rečeno iz miješanog braka srba i hrvata, ali mi nismo bili odgojeni u mržnji, pa nismo prebojavali krvna zrnca, uputismo se našem kumpanju u vižite u vojsku. ta vojska je bila jedno 2000 km od splita daleko, u pirotu, blizu bugarske granice. obećali smo mu doč, a baš nas je potrefija neki glupi štrajk vlakova u republici rvackoj i nekako smo načuli da se može priko prijateljskih republika bih i srbije ipak doč. autobus makarska - autobus ploče - vlak sarajevo - vlak beograd - vlak niš - vlak pirot i eto nas. obećanje je obećanje, stigli smo. to smo i uspili nekako. našli smo i tu vražju kasarnu iz koje je moj kumpanjo poslin uteka i otiša branit rvacku. posjetili ga, vižitali ga, prođe vrime, mora se nazad. cili život ću pamtit povratak i vlak niš - beograd i neke naoružane babe u njemu koje su predlagale da bi žene tribalo silovat, a muške bacit u snig. kako su ostali bili njihovi prijatelji, izgleda da je u snigu triba završit moj kumpanjo iz miješanog braka.bit će rata, ovo mi se ne sviđa promislila sam. znate svi šta se dogodilo poslin. na ovim prostorima sve zakuvaju krvoločne babe i onaj dil zatucanih i mržnjom opijenih popova. tako je uvik. i još poneki političar sa psihičkim problemima. dođe i taj beograd. tila san kupit krafen na kolodvoru. pitam krafen i kaže mi nema. opet neka krvoločna baba. kako nema kad je sve puno krafena - pitam ja. ima, ali za hrvate nema. i to su krofne. e heben te živote, bila ja gladna i stigla u split. poslin je prošlo još nekoliko vlakova. a onda je godinama bilo po receptu krvoločnih baba. neće proći ni da prođe ni vlak ni voz. nitko nigdje nije vidija teroriste. imali su tuđman i milošević neke svoje račune, a poštene majke koje dicu nisu odgajale u mržnji i danas plaču za sinovima izgubljenima u krvavom ratu za kojeg ću uvijek tvrditi da ga se uz malo mudrosti moglo izbjeći, ali nije jer je trebalo opljačkati ovu zemlju. odavno nisam bila u komšiluku, ali uvjerena sam da i dalje uz fino odgojene, normalne, ženstvene žene kojima nije do nikakvih ratova i dandanas imaju te uzorite, slične našim uzoritima koje bi klale, ubijale, krvi se napijale. i od takvih s obje strane dunava svako zlo. nemojte misliti da bih, makedonija i crna gora nemaju svoje krvoločne primjerke. sad ćemo fermat jerbo ako nastavimo nećemo moč zaspat.