*****

moja prababa antula je živila na otoku murteru. to mi je baba od oca. ona je bila sritna žena i doživila je duboku starost. živila je u kamenoj kući u najlipšen mistu koje se zove betina i nije je sekirala fasada, otpadanje fasade, obnova fasade, oče li se dobit oli izgubit pinezi od EU zaradi onih iz zadnjeg portuna, e toga koji se ne bi dogovorija za obnovu fasade itd. naši su stari bili pametni, gradili su kuće od KAMENA i cijenili su što ih imaju. moja prababa antula narafski nije imala mobitel, pa je opče nije sekira nedostatak signala, prazna baterija, fila u VIP centru, malo mista na memorijskoj kartici itd. kako je nije tokalo poč nabavljat mobitel, nije morala ni poč potrošit pineze na njega. isto vridi i za ostalu tekniku, nije je nervira virus, trojanac, spor internet, manijaci na facebooku itd. naši stari su živili JEDNOSTAVNO i bili su sritni s tom jednostavnošću. moja prababa antula nije imala njanci jednu KARTICU, a od svoga rada je uvik uspila i ušparinjat koji šold. danas kartice, krediti i ostale zvizdarije banaka uništavaju familije, pojedinca, tiraju ljude iz kuća, učine da ljudi krepaju od raka. malo kredita u francima i eto zla, e... fala bogu kartičara sam se rišila, veliko su zlo. neman više njanci jednu jedinu kreditnu karticu ni poslovno ni privatno, sve sam im otplatila, kartice vratila i daleko od mene, never more. ako je bez toga mogla moja prababa, mogu i ja. još mi nitko nije reka da ne želi plaćanje u gotovini 

smile emoticon

 

tv isto nije nervira moju prababu antulu, a u ono vrime političar je bija drug tito, drug bakarić koji se s njin uvik i u svemu u potpunosti slaga i zato je bija poštena inteligencija i još par čunki, a da je narod baš puno bilo briga za te likove i nije. mi danas PREVIŠE razmišljamo o onima koji o nama UOPĆE NE RAZMIŠLJAJU i zato nam strada đigerica, a i ostali unutrašnji, a možda i koji vanjski organ, plače nam se više nad svim, dišperani smo, zlo nam je. 

moja prababa antula je imala masline i smokve i one su bile njeno veselje. ključ o' kuće je visija na staroj kući kad bi ona otišla obradit svoj bokunić zemlje, a nikome u mistu nikad nije palo napamet uč u tuđu kuću i poč krest nešto. danas moš stavit tri brave, pet lanaca i katanaca i opet će ti nešto ukrast i to ne samo u kući vengo i di god još stignu. naši stari su S PREZIROM gledali na lupeže, pa zato onda i nije bilo in, cool oli moderno poč bit lupež. sve u u svemu oli inšoma dela šoma kako bi reka moj pokojni dida, otac od matere mi, bila su to neka drugačija vrimena. možda često i gladna, mižerjasta, bez visokog standarda, ali kad pogledaš bez nepotrebnog stresa oko stvari koje i ne bi tribale bit toliko značajne i sa mrvu manje ljudske zloće.