i ruža ima trnje da se brani...

s obzirom da bi mogli ipak bit izbori, to naslućujem iz svih djelovanja dorha, tjeralica, optužnica, a možda čak padne i snig, ja san se pripremila. temeljito.

moj pokojni dida, onaj šta se nije da zahebavat, u ormaru je drža lovačku pušku. ta puška je poslin data za obranu republike hrvatske, a republika hrvatska je po završetku potribe čak i vratila didi. onda je dida proda.

niman više didnu pušku, ali iman ono šta bi tribala imat svaka poštena žena. šta, a?
LAZANJUR!
i to dva, za dupli dišpet.

kako političari potižu za rukav po gradu, zivkaju na telefon, zatrpavaju emajliranu škrabicu i šetaju po kućama ka i svaki put kad je predizborno vrime i gledaju di će mukte izist obid, ovim putem ih pripreman na to da u mene mogu samo dobit dvi po čunki.
s dva lazanjura. e.

jerbo, moje novce su odavno požderali u svoj pljački ove zemlje koju su sproveli.
zato biži bando lupeška, dođeš li mi blizu, neću imat milosti, branit ću sebe i privatno vlasništvo. daklem u toj situaciji mlatim, tučem, čuškam, pljucam, bijem, razbijem. evo na rvackom i srpskom, da me svi razume... da, da...

eto tako, sad će bit mir. a bit će, valjda, i izbora...
nadajmo se na normalan način.

još malo pa će bit upisi na fakultet, kad se zokijev sinak upiše, znat će se i datum izbora. strpljen, spašen..