****

svi furešti meni. moj ingleški nije bog zna što. imam ja profešure koji su tata-mata za jezike, pa mi oni za mnom poprave ili ako je netko donija na prijevod tekst odma napišu na lipom ingleškom. i tu je kraj, engleski znam ispod prosjeka. fureštima uvik kažem my english is not very well, ali oni tvrde da je dobar. ja ne mislim tako.

znati jezik znači pisati na njemu bez greške, govoriti ga bez greške. poznavati jezik je nešto drugo. ja ga poznam onoliko koliko poznam, polažem tečajeve na courseri na engleskom, mogu strancima objasnit di je koja ulica, profesorima pomažem oko tehničkih termina kad se rade prijevodi stručnih tekstova, ali neću poč pi*dit na tv ni u europski parlament.

poznajem i hrvatski. i on bi mi moga bit bolji. engleski bi moga pogotovo bit bolji. zato ono što je važno dajem profesorima da lektoriraju. sad će neki reći da ima i onih koji su završili filozofski fakultet, pa ne znaju. ima ka i u svakoj struci, ali takvi se mogu samo negdi uhljebit, kome tribaju?! naši su profesori dosad milijun puti pokazali da znaju. prevelo se tisuće i tisuće kartica.

elektrotehniku sam završila, pa opet pazim u svakom koraku bilo kojeg svog rada.

stvarno ne razumim odakle neznalicama toliko bahatosti u gardu, nastupu, ono, ka mare koja je postala ingrid, eto ih na tv. nije ni kosorica bolja. prazno klasje stoji uspravno, puno priteže put dolje, napisa je nekoć davno tako nekako pisac. čovik šta više zna, skromniji je, manje napuhan. neznalice uobraženo kroče ovim svitom i šta je najgore osvajaju ga. kako mi se gadi to preseravanje bez pokrića, a svugdi se može vidit, od prometa, do gradskih ulica, na radnom mistu, svugdi.

šta pričam? ja sam skroz jadan vozač, idem polako, ka miš da mogu stat, planiram vožnju, ne bahatim se. ne želim ni jednu majku stavit u crninu. a kako idu drugi? puni sebe, bezobrazno, sa 80 km na sat di je ograničenje 50 km, pucali bi za parking misto, misle da je cili svit za njih napravljen.

di god dođem ka turist sve mi ka i svima pari lipo, da bi se neki grad skužija, triba u njemu živit. split je pun bahatosti bez pokrića definitivno, a u dobroj mjeri tako doživljavam i zagreb. može li se to promijeniti? tako bi volila vidit malo skromnosti, nenapuhanosti, staloženosti, mirnoće...