*****

dvi mlade, zgodne, lipe žene. jedna splićanka, imućna, jedina čer u dobrostojećoj familiji uz tri brata. sve je imala. druga s otoka, di baš i nije bilo sve u svili i čipki jerbo na otoku se višje nosila narodna nošnja, iz poštene, radišne, bodulske fameje.

zahvaća ih vihor II. svjetskog rata.

prva odlazi u partizane, na poklon dobija tifus i ostaje bez kose. narasla je kosa poslin, ali nije ženi lako ostat bez kose. još je teže bilo smrznit se, u ledu bosne  izgubit nožne prste.

druga je s otoka došla u split u nadi da će pronač bolji život, a pronašla je rad u ilegali koji je narafski bija nagrađen fašističkim pržunom i batinama crnokošuljaša.

fašistima nije bija problem ni ubit ni premlatit bilo koga, pa ni ženu.

bile su to dvi hrabre žene koje nisu rekle bit će šta bude, sveti ante spasi nas, nego su poduzele nešto. riskirale su svoj život, dale su svoje zdravlje i mladost da bi bija mir, da se istira dušmanina, da ne moramo govorit talijanski, da budemo svoji na svome. i uspile su, rat je završija, život je iša dalje, mukotrpno su radile, podigle dicu, odgojile unuke, umrle u dubokoj starosti. mnogi nisu živi dočekali kraj rata, neka im je vječita slava.

kako san već milijun pusti ponovila, split nikad nije ima nikakve veze s hitlerom, a ni musolinijem, gadovima koji su pobili milijune. narafski da nema veze ni s zločincem antom pavelićem. onaj kukasti križ koji grad split još nije počistija u ulici fra andrije kačića miočića je još uvijek prisutan. taj kukasti križ sam uredno prijavila komunalcima, poteštatu oli gradonačelniku, policijotima. na sramotu ovog grada još je tu.

sutra ću to ponovo prijavit, uz još neke koji također stoje u splitu na sramotu ovog grada. da, ako su moje dvi babe mogle proč ča san gori napisala za potirat musolinija i hitlera, moren i ja reč smrt fašizmu! za split bez kukastih križeva!

hoću uredan i čist grad, grad s kojim ćemo se ponosit, a ne grad koji će nas sramotit. borimo se za to. to dugujemo našim precima, to je zalog za budućnost dice koja dolaze.