jeste li primjetili (pre)visoke cijene voća i povrća?
sa srbijom, makedonijom i bih više ne trgujemo kako smo nekad, to je navodno prema EU pravilima. slavonci su pak otišli u njemačku, a dalmatinci su sve snage upregli u apartmane. sad nam stiže voće i povrće iz uvoza po astronomskim cijenama, upitne kvalitete, a samo je slavonija mogla hranit pola europe vrhunskim proizvodima da je pameti bilo i da se manje omalovažavalo čovika. ništa, kupila san nikidan dvi talijanske praske na skonto danas dvi pitaj boga odakle kruške na skonto i sad ću čekat da rode smokve i šipci, arzelinke već jesu. toga ima uz svaki put, pa čoknem. grijota šta nema bosanskih šljiva, od njih mi je najbolji džem ispada. dat 35 kuna (skoro 5 eura) za po male dinje (u splitu tako zovemo lubenicu) mi je van svake pameti. počela san gledat ono voće u važu, kupila nikidan ananas na skonto, čak je bija dobar. meso jeden vrlo malo, čisto da zadovoljin svežderske čovikove potribe, ali bez voća i ribe će bit ajme. barenko san danas našla barbune po 10 kn kilo na peškariji i to je velika stvar. eto obida za mene i maške... kruv odavno kupujen na skonto. nekako mi grijota dat 8 ili 10 kuna za štrucu kruva koja nima niti kilo. njega bi uzela na skonto i da san bogata. šampone, sapune, detrđente itd već nekoliko godina kupin samo kad je skonto, srića da je nekoliko drogerija i one uvik imaju akcije, pa se nađe sve dobro i kvalitetno za manje pinezi. ka malog poduzetnika a i ka čovika me ovaj plan 21 za koji sam i sama ka tuka virovala da bi moga donit bolje iznevjerija. navijam za mlade radišne snage tipa gradonačelnik metkovića petrov, marijana puljak split, pa možda u dosta pitanja i mirela holy odgovara na onaj način kako ja zamišljam hrvatsku. ja bih htjela jednu malu, ljupku, kulturnu zemlju radišnih i odgovornih ljudi, ljubaznih, tolerantnih, susretljivih. za sad se dijelimo, jedan dio zaista je takav, ali onaj drugi brate čini bruku i sramotu. postoji jedan jedini način da se ovom drugom dijelu pomogne, on je dugoročan i mukotrpan, ali na veći broj godina bi svakako rezultirao. taj put se zove: obrazovanje.
sa srbijom, makedonijom i bih više ne trgujemo kako smo nekad, to je navodno prema EU pravilima. slavonci su pak otišli u njemačku, a dalmatinci su sve snage upregli u apartmane. sad nam stiže voće i povrće iz uvoza po astronomskim cijenama, upitne kvalitete, a samo je slavonija mogla hranit pola europe vrhunskim proizvodima da je pameti bilo i da se manje omalovažavalo čovika. ništa, kupila san nikidan dvi talijanske praske na skonto danas dvi pitaj boga odakle kruške na skonto i sad ću čekat da rode smokve i šipci, arzelinke već jesu. toga ima uz svaki put, pa čoknem. grijota šta nema bosanskih šljiva, od njih mi je najbolji džem ispada. dat 35 kuna (skoro 5 eura) za po male dinje (u splitu tako zovemo lubenicu) mi je van svake pameti. počela san gledat ono voće u važu, kupila nikidan ananas na skonto, čak je bija dobar. meso jeden vrlo malo, čisto da zadovoljin svežderske čovikove potribe, ali bez voća i ribe će bit ajme. barenko san danas našla barbune po 10 kn kilo na peškariji i to je velika stvar. eto obida za mene i maške... kruv odavno kupujen na skonto. nekako mi grijota dat 8 ili 10 kuna za štrucu kruva koja nima niti kilo. njega bi uzela na skonto i da san bogata. šampone, sapune, detrđente itd već nekoliko godina kupin samo kad je skonto, srića da je nekoliko drogerija i one uvik imaju akcije, pa se nađe sve dobro i kvalitetno za manje pinezi. ka malog poduzetnika a i ka čovika me ovaj plan 21 za koji sam i sama ka tuka virovala da bi moga donit bolje iznevjerija. navijam za mlade radišne snage tipa gradonačelnik metkovića petrov, marijana puljak split, pa možda u dosta pitanja i mirela holy odgovara na onaj način kako ja zamišljam hrvatsku. ja bih htjela jednu malu, ljupku, kulturnu zemlju radišnih i odgovornih ljudi, ljubaznih, tolerantnih, susretljivih. za sad se dijelimo, jedan dio zaista je takav, ali onaj drugi brate čini bruku i sramotu. postoji jedan jedini način da se ovom drugom dijelu pomogne, on je dugoročan i mukotrpan, ali na veći broj godina bi svakako rezultirao. taj put se zove: obrazovanje.
Nema komentara:
Objavi komentar