*****

triba li reč da su moj i naš split i dalmaciju i ovu napaćenu zemlju od fašista i nacista u partizanima s puškom u ruci branili i moj pradida tj. otac mog dide (o didi san pisala najprije u ovoj seriji tekstova, to je otac od moje matere), dva brata mog dide, samo najmlađi nije iša u rat jer je bija premlad, pa dva brata moje babe (o babi sam pisala u drugom antifašističkom tekstu. zapravo pisala sam o obje, sad mislim na materinu mater), jedan i poginija. i tu samo najmlađi nije iša u rat jerbo je bija dite. 

slično i s očeve strane. u partizanima s puškom u ruci branili svoju zemlju, muški i ženske. ja sam dakle odgojem jedno tutokompleto antifašističko biće i svim svojim bićem se bunim protiv bilo kakvog totalitarizma i nasilja, diktature, zločinačkih znakova. 

ovo sam sve napisala da objasnim zašto zoranu milanoviću i ivi baldasaru neću dopustiti da split bude namrčen u kukaste križeve i ustaško u. 

kako znate, ja radim u privatnom sektoru, nisam unovčila antifašizam predaka, (a ni jedan mi nije otiša u rat zadnji dan i nitko se nije ratom ni ratovanjem okoristio), nikad nisam ušla u niti jednu stranku ili partiju, puno i naporno radim za malo para, volim svoju zemlju i grad i mučno mi je slušati što furešti kažu kada vide kukaste križeve. za split bez kukastih križeva. jerbo, oni su zlo i sramota koja se ne bi nikad tribala ponovit.