*****

bila sam na poreznoj upravi.
ja vam tamo redovito gren jerbo mi redovito pokušaju zaračunat više puti isto. ne dan se zahebavat. tako me naučija moj pokojni dida.
dok je šef porezne bija toni janković, nisan bila ni jednom na takvu temu kod njega, a mogla san sidit u njega u kancelariju cili dan jerbo mi je to kumpanjo, išli smo skupa u razred u elektrotekničku skulu u splitu. toni je otiša na finu, nikidan san ga vidila, reka mi je da mu je sad manje stresno, ali otkad njega nima tu nama je urnebesno. srića šta je moja referentica normalna, pa se nadan da će takva i ostat i da ćemo riješiti problem.

dok rješavamo moj problem, usput postavljam pitanja. ona šta im baš nisu draga. obožavam to radit u institucijama.pitam. na poreznoj mi danas naravno nisu znali odgovoriti na najvažnije pitanje, a to je zašto nikad nije postavljeno pitanje:
druže, gospodine, drugarice, gospođo, sestroooooo, brateeeeeeeeee šta si da si, prid zakonon jednak si, okle mečka ako nigdi ne radiš, a?
oklen trokatnica ako nigdi ne radiš, a?
narafski, lakše je malom poduzetniku i to ženi poduzetnici koja se samozaposlila dok  je država u isto vrime zapošljavala osobe s krivotvorinama poč zaračunavat nikoliko puti isto, nego postavit pitanjce:
oklen bez rada, a?
svastike za koje pak ivo baldasar zna di su još uvik na tom mistu tj mistima.
toliko o uvođenju reda u zemlji kurbi, lupeža, ubojica i nerada.