srijeda, 10. lipnja 2015.

*****

u par prijašnjih tekstova sam pisala o antifašistima moje familije. mogli ste čitat koliko je pripadnika samo moje fameje išlo branit zemlju. kako su se time okoristile generacije koje su došle? recimo, kako se okoristila moja mater čer oca partizana sa sutjeske i neretve i čer matere partizanke ratnog vojnog invalida? kad san već kod toga invalidnina je za sfrj bila mižerjasta, a za republike hrvatske iznosila oko 70 kn. ne 700 nego 70, dobro ste pročitali. toliko su vridili nožni prsti kojih više nije bilo, izgubljeni u ledu bosne u II. svjetskom ratu. toliko je dobiva i moj kolega kojem je ranjena šaka u domovinskom ratu.
nastavljam. kako se ratovanjem svojih roditelja okoristila moja mater? očete da vam rečem? 10 godina nezaposlenosti i odrađivanja zamjena. tek poslije 10 takvih godina dobija posao za stalno. a kako sam se okoristila ja? 6 i pol godina nezaposlenosti, s tim da ja niti neku zamjenu nisam mogla naći, bila kod jednog privatnika kratko, sama dala otkaz jer je htio od mene da kršim zakon i poslin osnovala tvrtku u kojoj radim 10,5 godina.
tko su onda ti uhljebi? za koga se ispekla masna kobasa? zanimalo bi me koliko je grčićevih ili marasovih predaka bilo u antifašistima na bilo koji način i koliko su dana oni proveli radeći u privatnom sektoru i dajući u proračun rh?
isto tako bi me isto zanimalo za svakog zaposlenika svakog ministarstva, svake agencije, svakog državnog i javnog radnog mista. ja poznajem jako puno ljudi, skoro cili grad. i mnogima su preci bili antifašisti, pa oni i njihova dica nisu dobili ništa. poznajem i jako puno obrazovanih ljudi koji se s diplomom ne mogu zaposlit, a eto ti svaka štraca bez diplome na misto VSS. kako? kažu njiovi su. a šta to oče reč njiov? rodijak, netjak, priležnica, priležnik, mito i korupcija i eto. e pa dragi moji dok svi ne kažemo dosta je, ne priznajemo takve kriterije zapošljavanja neće biti bolje.
kroz svu moju nezaposlenost nitko me nije pitao da mu pokažem diplomu. kad ja nekoga angažiram za rad u mojoj tvrtki pitam da pokaže diplomu. onda mi ljudi kažu fala bogu da netko pita diplomu. do sad nas nitko nije pita ništa.
baš zato i je ovako kako je i dok puštamo da nam bude, bit će...
kako u mojoj firmi nema uhljeba? mislite da ima? da, ima jedan, taj je najveći. najveći uhljeb, neradnik, problem i sramota ove zemlje. šta mislite kako se zove? nada magazin, mala poduzetnica koja se samozaposlila, eto najveća sramota to je. i neka mene i dalje ovako sramotne, friga mi se, ko me voli neka me voli i dalje, a ko me ne voli neka me ne voli i dalje, nisan dukat da se svakome sviđam. da se sviđam ivi sanaderu, marinu jurjeviću, slavku liniću, mirandu mrsiću, marini lovrić i sličnima, zapitala bih se šta mi fali...

Nema komentara:

Šufit