*****

osamdesetih je split bija smrdljiv grad pun narkomana. moj, ali smrdljiv. škovace i govna svugdi, a čak se i zaliva vodom svaku noć. danas to više nije slučaj. beograd pamtim u sličnom stilu, čak su vrane bile te koje su letile preko smrdljivog dunava, medvid vezan na lancu je šeta knez mihajlovom sa ciganima koji su s bidnom beštijom pokušavali zaradit za duvan i fetu kruva. ljudi su dolazili i odlazili preko ružnog kolodvora u milijunski grad i natrpavali se u smrdljive tramvaje. zagreb je tih osamdesetih već dvi ulice dalje od ilice bija ruševina, ljuštile su se fasade, smrdila je sava. rijeka je bila još više smrdljiva, puna brodova, dizalica, bez neke romantike. nije šta je moj rodni grad, ali pamtim ga u dobrom svitlu, zadar. da zadar, odudara je od svega toga. onaj kolodvor u samom centru je da je kvarija dojam, ali manji grad, manje šporkice, više po miri čovika. pamtim i varaždin ka nešto uredno, čisto kulturno, puno cvića. sarajevo je bilo u svim kolurama i puno neke vreve, a ka bosanci su uvik usporeni, vrime za njih ne postoji. ljubljanu pamtim kao dosta čistu, urednu, ka da je nekako odudarala od svi nas. i nije mi samo ljubljana ostavila takav dojam, slični su za mene bili i oni manji, kranj, bled, bohinj. onda su došle devedesete i svak je zaključija da sam može bolje. neka. nisam ni ja tila državu u kojoj svak na svakoga ronje. ako će svakom bit bolje za sebe, neka bude svoj. žalim samo šta bolje nije, smrdi i dalje sve, a nedužne krvi se prolilo na hektolitre. svoji? je, malo morgen, ništa se tu više svojim ne može zvati. opljačkali su nas švabe preko telekoma bez ispaljenog metka, talijani preko banka odnili sve šta nisu ni u ratu uspili. da, možda su komšije počistile knez mihajlovu jer hoće u eu, ali ne virujem da je beograd cili u cviću. oprostite me ako lažem, nisam u njemu bila od doba sfrj. zagreb je možda opitura dvi fasade, ali dalje su ljudi koji kopaju po kontejnerima i sve je u rasulu. isto je i u splitu, jad, najveći u glavi. barenko split ima potencijal, moga bi bit ka rim oli paris zbog svih povijesnih znamenitosti, ali ga stalno vode neki ljudi koji najviše ljube svoju gujicu i zato sve smrdi ka šporki neoprani javni kondut. no, svaki portun je jušto onakav kakvi su ljudi koji u njemu žive. isto je i sa gradovima. nije samo ni poteštat kriv. ako se građani ne peru i itaju škovace svugdi, grad smrdi. i di ću onda doč? na kućni odgoj, sve zapravo od njega kreće i sve zapravo na njemu završava.