ka da u vitar govorin...

kad smo mi išli u školu, nije bilo mobitela ni interneta. čitali smo libre oli knjige.
hrvatske, srpske, ruske, engleske, francuske...

nismo mrzili jedni druge i imali smo prijatelje raznorazne, iz miješanih brakova, razvedenih roditelja, onih koji živili s babom i didom jer su im roditelji bili u njemačkoj ili su umrli.

nikad nikoga nisam sudila po tome što je po nacionalnosti ili koje je vjere,
nego kakav je čovik. tako ja i danas razmišljam i nije me sram.

kladim se da svi od moje generacije i dandanas znaju koliko je 5X6 ma kojeg zanimanja bili i kladim se da mnogi iz današnjeg učeničkog korpusa ne znaju koliko je 5X6. iako na ćirilici nisam napisala ništa od školskih dana, nekidan sam je bez problema pročitala. današnja dica slovkaju i latinicu, a samo nju trebaju naučiti.
mi smo u školi učili hrvatski i srpski, pisali zadaće na dva pisma i morali određen fond knjiga godišnje pročitati. danas im je teško i svoj jezik znati. i sve to veliki hrvati. najveći, e...

slovenci su pak učili slovenski, hrvatski i srpski, makedonci makedonski, hrvatski i srpski.

kad smo mi išli u školu, tribalo je i na engleskom znat reč koju rič, a i napisat.
ja bez problema slušam nastavu na engleskom na on-line tečajevima, a i polažem ispite. upitajte današnju dicu mogu li to. obično smo u centru za strane jezike učili i još jedan jezik. danas, u eu smo, slušam majke kako kažu ma šta će dica učit, to im ne triba. ej? engleski u 21. stoljeću ne triba građaninu EU? ko je tu lud? zao? nenormalan?

nemojte mi se smijati, svaki dan učim svit, znam što se zna i ne zna. točno je tako, provjerite je li vam dica i unuci znaju množiti. naučite ih dok ne bude kasno.

domoljubna hdzovska i sdpovska vlast (sve je to ista pašta željna puno para bez rada) je učinila sve da ovaj narod bude neuk, ne samo hrvatski narod, svi građani ove zemlje.

serem se na domobljublje takvih i preblag mi je glagol upotrijebljen.
ja ovo mogu reč jer radim za sebe.

mnogi će tako mislit, ali neće reč jerbo se boje, ali stvarno, brate, neka nitko ne zna engleski, matematiku, hrvatski, tehniku, ništa. jednu najobičniju brokvu (čavao, ekser) današnja omladina ne zna zabit u zid, teško im je istrčat 100 m (ej 100 m), teško im se dignit iz postelje u poč u školu.

i za kraja jedna od susida, komšije, jerbo je pametna. i jerbo ne mrzim nikoga, pa mogu čuti i učiti od svakoga.

"Učen čovek ako će i pešice ići, svaki ga poštuje; a za neučena, videći kako ga voze vranci, govore: "vranci vranca vuku", i pravo imadu." - Dositej Obradović

za ovo me inspiriralo ono što sam jučer vidila, dica od nekog sedmog razreda, kupuju sami u shopping centru patike od preko tisuću kuna (preko 150 eura), plaćaju gotovinski, a kad kažu riječ ili dvije, novi žeki u njima se krije. frown emoticon

ja sam kupila neke na dvostruki skonto i prošla puno puti jeftinije, sram me reč koliko malo sam za njih dala. jerbo, stare su mi na buže, ostat će za pituravanje. i to ćemo na proliće... kada smo mi išli u školu, imali smo i domaćinstvo i tehnički odgoj, pa i piturat znan. i nije me sram.

e moj narode, buniš se za sve i svašta, dižeš šatore, organiziraš referendume, a nije te briga koliko ti dica malo znaju. jedino ja već nekoliko godina pišem šta se događa, ali uzalud. ka da u vitar govorin :(