vrijeme je smjene. samo mijena stalna jest. ja sam na istom mistu. nećem nigdje.
ne živim i radim da bi imala puno novaca, njih je dovoljno koliko triba za preživit i laganini obaveze namirit. ono što imam nitko ne može platiti, to vrijedi beskrajno i znači puno: biti svoj i biti slobodan. mislit svojom glavom, sam donosit odluke. nema tih para koji mogu platit privatni sektor. i da kako ste vidili, mi nismo baš beznačajni, dovoljno je da ostanemo u uredima koje smo sami stvorili i moćnici odlaze... ko onda ima moć, a? krupni kapital? jok. nije toliko brojan. moć imaju mali poduzetnici i bogata njemačka nikad nije toliko šašava da ih pođe ljutit. njih ne dira ni jedna pametna zemlja. oni su kao slabi i jadni, svatko misli da ih može pljunit, iživit se na njma. hehe nije baš tako. čine oni snagu. itekakvu. i šta ima veze da netko pljune u nijagaru, oli će se time šta prominit? idemo ljudi radit, postoji samo jedna snaga koja nam može pomoć, a to smo mi sami.
Nema komentara:
Objavi komentar