e... jučer sam radila 8 škh sati poduka, od toga 6 za studente. stalno radim, a nikako kraj s krajem skrpat. znate li šta je tome krivo? d.o.o.
e, baš to. za d.o.o. će ti država i grad iščičat sve nofce, izmaltretirat te, izmučit te, krepat ćeš tu mlad. republika hrvatska ne podnosi d.o.o. mrzi ga od osnutka do likvidacije (koja može nastupiti i zbog odluke vlasnika, ne mora nužno biti propast u pitanju). ne da ga mrzi, organizira progon vlasnika i njegove familije i ima razrađene planove za temeljito uništenje svakoga tko se drzne nešto legalno raditi. osim države postoje i susidi mrzitelji, poznanici mrzitelji, svjetina koja mrzi. najžešća mržnja je prema d.o.o. koje radi kakav intelektualni rad. što napraviti? zasad ništa, bit će jednom valjda bolje. kad bi ja obadavala svaku zmiju koja sikće kraj puta, ne bi ja bila ja niti bi napravila sve što jesam. postoji tako jednostavno rješenje, samo ja nisam bila ta da se toga sitim, a šta ćete. zove se udruga. lipo udruga, pa neka laganini stižu nofci iz proračuna. nitko neće ništa gledat, kontrolirat, pitat. tu svak čini šta ga je volja. eto, ko voli, neka izvoli, mogućnosti napretka i financijske dobiti su tu neslućene, ja ću se nastavit i dalje gnjaviti sa d.o.o. jerbo, među tim udrugama ima svašta, baš svašta. u mnogima ništa nije kjaro, ali kako kažu to i je cilj da ne bude kjaro. ja san inženjer, pa su mi 2+2=4, kjaro mi je da mora biti kjaro. hebi ga republika hrvatska, takva sam, kakva sam. ne daješ mi ništa, uzimaš od mene, prema tome jeman ti pravo reč ča miritaš.
---------------------------------
---------------------------------
Nema komentara:
Objavi komentar