*****

e... posli jutarnjeg rada, prošla sam priko grada. skula oli škola je počela, kafići puni dice. umisto u školu, gre se u kafić. može i prije škole, poslije škole, svejedno, glavno da je birtija brate. da mi je nekako doznati koliko bi ispijača kave bar vridnost jedne kave dalo drugoj dici, onoj koja nemaju, uplatom npr. unicefu ili poklonilo koji patakun (novčić) za neku bidnu beštijicu (jadnu životinjicu), da joj se kupi malo spize (hrane). obilježava se i dan splitskog sporta. na treninzima je puno manji konfužjun (manja gužva) nego u kafićima. tu se naporno radi, pa ko će to, e... a učenje? tu je najmanja gužva, ja najviše na kraju učim odrasle, svako malo eto njih, nekima dođe pamet na vrata pri oli posli, nekima nikad. kada za par godina budete nezaposleni jer ništa ne znate, bez ljubavi u srcu jer ste sve pare potrošili na kave, a niste ni novčića dali potrebitima, kada vam zdravlje i um budu loše jer se pored božjeg dara marjana i plaža te svih klubova ne bavite sportom, ne budite zavidni na one koji su svoje vrime potrošili na bokun pametnijim mistima od kafića: u školi, na treningu, na dodatnom učenju, pomažući potrebite ljude i/ili životinje, čitajući, razmišljajući, crtajući, stvarajući itd. 

svatko je kovač svoje sreće.