ka šta mnogi znaju ja kad triba bez problema održim i po 12 školskih sati u 1 danu i to i nediljom ili državnim praznikom i i ne bude mi teško. masu puti je bilo tako, praktički bez pauze. znan u jednom tjednu odradit ono što profesori u državnim školama ili fakultetima odrade cili misec. od toga pola bude za studente. i sve radim iz glave. sve izvode, zadatke, višu matematiku itd. nemam nikakve zadatke u koje gledam, sve rješavam na licu mista. stignu mi s nekakvim primjerom testa ili zadatkom kojeg su slikali mobitelom od svog prijatelja koji je test pisa prošli tjedan i ajde riješi. sve pokaži u naravno malo vrimena. pritoči u glavu. radim matematiku, fiziku, elektrotehniku, cilu grupu elektrotehničkih predmeta, informatikui to za sve osnovne škole, sve srednje škole i sve fakultete. koliko programa, koliko toga sad će netko reći. ništa to nije problem kad se cili život uči. a u čemu je onda problem? nema nikakvih problema, samo brojim dane do kraja školske godine iako poslin kraja ne idem na odmor već ću bit tu i radit cilo lito. tu sam za popravne, za one koji žele znati više, za studente, za odrasle. tako već deset godina. brojim dane jerbo ono štufaju čovika ovi bezobrazni i ništa više. drugo sve ide. danas mi je mesar reka da je i on štuf bezobraznih. svi mi kažu isto. od najobičnijeg radnika ili zanatlije do dr.sc. e pa kad je tako, upristoji se rvacki narode! to mislin na oni bezobrazni dil naroda, vrime je...
Nema komentara:
Objavi komentar