u zemlji znanja

pričaju meni dica kako ovih dana ništa NISU MOGLI učit jer su išli po krizmama.
- kako to niste moglu učit, pa ko vam je branija učit?- pitam ja 
- na koliko ste to krizmi bili? - pitam ja dalje, ono, ka policijot, duboko zabrinuta činjenicom da dica NISU MOGLA učit
- paaaaaaa dvadesetak - odgovaraju svi redom
neki ni u školu nisu išli, a matere su ih opravdavale.
narafski, po selima se ostajalo danima, sve je važnije od obrazovanja. ono je zadnja rupa na svirali.
za budućnost se niko ne sekira, pa neću ni ja. zašto bi? ja sam itekako učila dok je trajalo moje školovanje, a učim i dandanas. svaki dan.
bit će posla, uvik triba oprat koje skale oli iskopat koji kanal.
može se i po kerumovoj riceti i ostat po tim selimaN i sadit kapulicu.
a ima i oko sto mista u saboru. sad imamo i europski.
da nije tragično, bilo bi komično, pa umisto suza ipak stavljam smile koji se kesi