idemo u prirodu

ovo sam slikala jučer. to je također jedna od mojih plaža. zvončac u splitu.

kako znan da je dobro? puno je ježinaca, ne bi došli da nije čisto. svit sa otoka zna da se jedu.

dobro, nisan ih jučer vadila iz mora i rasikla, nećemo nikoga strašit, ali može se.
jučer san izvukla koju dagnjicu i učinili smo lipi rižot. za prste polizat. :D

kako moram puno radit, slabo sam na otoku, ali tu na zvončacu nekako se ćutim lipo. ka na otoku. otok je lip, ali nažalost je samo za izlet i to kad bude i ako bude. jedan dan valjda bit će bolje.

na zvončacu iman mrižu za plivanje, sunce, more, tuš, hlad, skale, sve je tu. ujutro rano nema pasa, iman cilu plažu za sebe. popodne sve bude puno furešti. tu ih je najviše. slušan ih šta pričaju, pokušavam razumit. mladi su, veseli. dosta čitaju. gledam korice libri. sve dobre stvari. normalno. 21. stoljeće je.

tako je to sa fureštima za razliku od našega svita koji ni slikovnicu nema u ruci.

zašto ovo pišen? ne triba za sriću puno, sunca, mora, livade, neba ima za svih. ne grintaj, pokreni se i uživaj!

ako možeš na izlet, ima otok. uključi, gledaj, slušaj, uživaj. možeš i preko ovog linka bar ovako virtualno.