moja maca cukre, cukrić
dobar vitar
ja
pogled put neba
top
u cvatu
Neka je portafoj tanji, ali morska jubav vridi više...
subota, 31. svibnja 2014.
petak, 30. svibnja 2014.
idemo u prirodu
kako znan da je dobro? puno je ježinaca, ne bi došli da nije čisto. svit sa otoka zna da se jedu.
dobro, nisan ih jučer vadila iz mora i rasikla, nećemo nikoga strašit, ali može se.
jučer san izvukla koju dagnjicu i učinili smo lipi rižot. za prste polizat. :D
kako moram puno radit, slabo sam na otoku, ali tu na zvončacu nekako se ćutim lipo. ka na otoku. otok je lip, ali nažalost je samo za izlet i to kad bude i ako bude. jedan dan valjda bit će bolje.
na zvončacu iman mrižu za plivanje, sunce, more, tuš, hlad, skale, sve je tu. ujutro rano nema pasa, iman cilu plažu za sebe. popodne sve bude puno furešti. tu ih je najviše. slušan ih šta pričaju, pokušavam razumit. mladi su, veseli. dosta čitaju. gledam korice libri. sve dobre stvari. normalno. 21. stoljeće je.
tako je to sa fureštima za razliku od našega svita koji ni slikovnicu nema u ruci.
zašto ovo pišen? ne triba za sriću puno, sunca, mora, livade, neba ima za svih. ne grintaj, pokreni se i uživaj!
ako možeš na izlet, ima otok. uključi, gledaj, slušaj, uživaj. možeš i preko ovog linka bar ovako virtualno.
Bosutski bećari & Klapa Cambi - Sad kada došla si
još jedna dobra.
dalmacijo pomozi slavoniji i danas!
neka se zna da u HGK svojom voljom nisam ja
nismo drugo ni očekivali, ali eto, ovo šta je sad je izgleda čak i gore od onog polarnog medvida.
četvrtak, 29. svibnja 2014.
lito
bila sam plivat.
nema bolje ako se može...
more liči dušu i tilo.
ko pliva, jema posebnu sriću u životu.
srijeda, 28. svibnja 2014.
*****
još samo 12 radnih dana do kraja školske godine. borim se da pomognem dici da isprave ocjene, da novo gradivo napišu pozitivno, da prođu razred, ali ka da više nikoga nije briga.
ka da je pohara niki uragan i ka da je tek negdi neka trunčica života koja jedva opstaje.
sustav, škola, roditelji, institucije, sve postoji, ali svi imaju nekog važnijeg i prišnijeg posla.
svake godine je samo sve gore i gore.
teško je biti usamljeni putnik na ovakvim stazama.
kako je tako je, ipak se neću predati. virovat ću da ipak nisam jedina koja misli da je važna formula za površinu kruga, oplošje kugle (hm, od kada čovjek ove spoznaje ima i zašto u 21. stoljeću bitne bile ne bi?) - ne bi baš svi nalipili fetu pršuta na čelo, nitko me u to ne može uvjeriti. — osjećam se šugavo.
utorak, 27. svibnja 2014.
*****
od danas sve one koje nemaju odgovrajuću stručnu spremu, a prijete mi ili me na bilo koji drugi način maltretiraju da im dam posla, prijavljujem policiji. kako je bilo dana da bude i po 300 takvih osoba u jednom danu i to je više postalo neizdrživo, ne može se ni živiti ni raditi, odlučila sam sve prijetnje i maltretiranja na policiju, pa neka oni misle šta će s njima. jedine osobe kojima mi možemo dati posla su profesori hrvatskoga i stranih jezika i inženjeri, naravno ako ima posla u većem opsegu... ostalima uvik kulturno kažemo da nam njihov profil ne treba, e ali oni zapravo za svoj profil ni ne traže, vengo oče bit inđinjeri, profešuri. ne trebaju nam kuhari, bravari, pituri, maranguni, konobari, pravnici, ekonomisti, studenti, srednjoškolci, čistačice, spremačice, domacice. od likara bi doduše mogla angažirati psihijatra da se javlja na telefon i odgovara na e-mail. recimo svim studentima medicine a i bilo čega drugoga koji bi honorarno operirali u bolnici ili kod nas radili inženjerstvo a i prevođenje (sve im je svejedno, javljaju se svugdje i za sve) bi taj likar od možđanih sigurno zna objasnit da ne more. i neka ne svire, e... ako ništa drugo, jema bi ovlasti da ih uputi na promatranje, da poduzme nešto. ja se deset godina branim od nasrtljivaca bez odgovarajuće stručne spreme. svi bi radili posal inđinjera, ma kad je tribalo učit za inđinjera na FESBu i nije bilo prikovišje konfužjuna. itd. jeman cilu hrpu CVa onih ča su po njemackoj gulili kumplire, pa misle da znaju njemacki i da bi oni mogli prevodit komplicirane ugovore s bankama, složena poslovna pisma, tendere, tehničku dokumentaciju i slično. kumpliri su se gulili i u italiji i u francusku i inglešku i svi su duboko uvjereni da bi oni mogli stavit slušalice na ušesa i prevodit simultano za međunarodne projekte. ko mene šta pita, oni su odredili da će radit baš to i ako im ne omogućim, jema čakija. e ma jema i policija. danas sam počela njima slat svu poštu kojom me osobe bez stručne spreme maltretiraju da im dam posao koji ne mogu obavljati bez te iste stručne spreme. ekola. sad su problem šjor ostojića i svih onih ispod njega, moj više nisu
****
upravo sam jednoj majci objašnjavala na dugo i na široko da je kraj godine, da joj se dite muči s ocjenama, da je malešno i krhko, da triba imat svoj mir da može ponoviti lekcije, da u takvoj situaciji nije baš poželjno da dite bude stalno, pogađate već, na selu, da se proba suzdržat od, pogađate već, sela bar dok ne završi škola za dobrobit tog bidnog diteta itd. potrošila sam 10 minuta, ne znam jesam li išta postigla, ali bar mi je savjest mirna.
*****
ove
su godine maturanti u zadru bacili u more turiste. da ljudi kojim
slučajem nisu znali plivati, bio bi to pokušaj ubojstva. ove su godine
maturanti užgali imotski, mislim da su podnesene kaznene prijave od
strane policije, ovo sam procitala u novinama. ove su godine maturanti u
fontanu na jelačić placu u zagrebu bacili čovika koji je pokušava
skupiti neku bocu da sutra ima za kruv. ta slika je
bila na televiziji i u novinama, ali nigdje baš nigdje nisam pročitala
da itko kaže prestrašno. e pa reći ću ja PRESTRAŠNO! a prestrašno je i
koliko se malo učilo, koliko se gradiva po školama preskakalo, kako su
roditelji odgojili dicu, itd. sad se čude kako su loše napisali B razinu
za matematiku. ja se ničem ne čudim, bilo bi pravo čudo da je drugačije
s ovolikom razinom nemorala i nerada i to ne samo dičjeg, zakazali su i
odrasli i to gadno. krivim ministra, roditelje i pojednince iz
nastavnog, odnosno ravnateljskog kadra. i mislim da imam pravo.
ma neš više, ne...
maloprije
me zovu iz rvackog telekoma. imaju neku novu ponudu. a ne, nećete više,
kažem im ja. slali ste nam tvrtku za naplatu za račune koje niste ni
ispostavili, a niste ni mogli jer tu uslugu nismo ni imali dogovorenu.
platili smo vam sve šta smo tribali, a i ono šta nismo tribali.
raskinili smo ugovore koje smo imali s vama i never more, tražite drugu
budalu. i još nešto. iman 41 godinu, a toka me radit do 67. da mi mukte
date sve do pemzije sve usluge, ne bih vam ih uzela. eto pa zapišite i
recite šefu. oču - reče gospoja telekomica i pozdravimo se :D
ponedjeljak, 26. svibnja 2014.
***
dica su mi rekla da nemaju kad učit jer da ih roditelji vode na selo. šta reći na ovo? postalo je redovita pojava.
- http://www.parametar.hr/podukeuvjetikoristenja.pdf -evo, uvodimo red :)
nastavak navečer:
upravo sam jednoj majci objašnjavala na dugo i na široko da je kraj godine, da joj se dite muči s ocjenama, da je malešno i krhko, da triba imat svoj mir da može ponoviti lekcije, da u takvoj situaciji nije baš poželjno da dite bude stalno, pogađate već, na selu, da se proba suzdržat od, pogađate već, sela bar dok ne završi škola za dobrobit tog bidnog diteta itd. potrošila sam 10 minuta, ne znam jesam li išta postigla, ali bar mi je savjest mirna.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)