Večeras nisam bila u muzeje, gledala sam ih na tv-u, naše i njemačke i bilo mi je vrlo zanimljivo. Gledam ja po muzejima često nešto, a svaki put kad uđem u Galeriju umjetnina u Splitu pogledam ovaj rad. Baš svaki. Imam ga i uslikanog, pa ga evo i ovdje. I bude mi nekako lakše kada ga pogledam jer tada znam da nisam jedina koja vidi, vidio je i umjetnik, a opet mi bude žao što je baš tako, eto, baš kako se vidi na radu. I što je najgore, svi znamo da se još dugo, dugo, ništa promijeniti neće. Idemo u mrklu noć, sanjat ću san bolje Hrvatske, sutra je, ipak, novi dan.
Nema komentara:
Objavi komentar