sićan se ka su jedno lito cipali gromi i diglo se more.
velika nevera.
znan i datum kad je to bilo.
21.08.2010.
nisan slon da ga pamtin, vengo san ga sad našla kraj litrati oli slika. :)
neću sad floćavat kako je izgledalo nebo, neka litrati govore.
ja s materon na merjanu.
narafski da san se kupala.
cipaju gromi, siva, apokalipso.
vraćamo se kroza šumu.
more bit da bi se neko i pripa, ali moja će mater kroza smij:
- "a ćerce moja, mogla san sad ka i sav normalan svit bit doma na kauču ispod deke, a ja gledan di će me udrit grom. uvik mi se šempjarije događaju ka san s tebon tako blesavon."
- "ši, kažen ja, ma ispod deke bi ti bilo dosadno, a vidi uzbuđenja tu di smo.
ben mu miša, život je moj odrišen brod."
bi li ponovila taj dan da mogu sad kad san tri godine starija?
ma narafski da bi. i ne samo taj, rado se sitin svih nevera. na kauču je dosadno. :)
inače, pitat ćemo čitateljstvo ove stranice:
sićaš li se nike nevere u kojoj smo bili skupa?
na moru, merjanu, u prirodi, u životu općenito...
kad je grmilo, kad je cipalo, kad je sivalo?
kad su me naidili? kad su me probali povridit?
ako se sićaš, sigurno me dobro znaš.
evo jedna nevera iz 2006.
punta merjana.
narafski da me nije bilo straj,
a mislin da ni šempju koja je ovu neveru
sa menom preživila nije bilo straj.
straj je nešto iracionalno, neko se boji svega i svačega, a neko ničega - ljudi poslin određenog vrimena jednostavno oguglaju na sve. ne kažen da je dobro bit tutokompleto lud i ono bit tu ka sad niki ridikul koji će se poč brez straja bacit prid feratu, oprez i razum uvik postoji, ali bit oprezan i razuman ne znači bit strašljiv, razlika je bitna.
ima i različitih tipova ljudi, niki će stat doma i kad sija sunce, a neki će i ovakve litrate peškat po nevrimenu.ja ne bi mogla radit u nekoj ustajaloj žabokrečini di je svaki dan isti. meni je interesantna napetost, neizvjesnost, borba. kad me naide u najboljoj san formi i to mi ne pada teško. ja ne bi mogla sve kiše provest na kauču, to je dosadno. ja ne bi mogla živit po špranci. život je moj odrišen brod.
stari dil bloga ča je iša na domeni www.xvii-online.com je nesta iako san uplatila za tu domenu za cilu godinu. nestali su blogovi svih blogera ča su objavljivali na www.mojblog.hr . pitala san šta je s tin i rečeno mi je da je navodno s tin finito, nima više. pineze mi niko nije vratija, narafski, ali jeman ja puno tega u mojin sićanjima i arhivirano, a ovi novi dil ča je na www.xvii-online.org gre priko google. google valjda neće propast, pa ćemo tu objavit i štagod novo i štagod po sićanjima...
danas san poželila pljusak i sitila se nekih litnjih nevera. sutra će mi finit godišnji oli urlap i nešto više ću bit u kancelariju, a na more kad se stigne. toka me radit, brzo su rokovi dici i studentima. kad je takav dil života, onda živin od sićanja na onaj lipši dil: sunce, misec, more, nebo, lip dan i nevera. e a da kako drugovačije, kad budemo partili na oni svit, niko neće žalit šta više pjata oli podova nije opra u životu, a svakome će past napamet da je moga i štagod dobro proživit...
rado se sitin svih nevera. na kauču je dosadno.
Nema komentara:
Objavi komentar