*****

e...

 

kad san se ka dite razbolila, a roditelji mi bili na putu, baba i teta su me stavile leč i rekle to su dičje bolesti, proč će, finit će. nisu mislile da je likar velika priša. mislile su jema vrimena, odit će se tamo, samo sutra, prikosutra, za koji dan.

nešto se izjalovilo na putovanju i roditelji su mi se vratili doma prije vrimena.

možda su bili dišperani ča im je putovanje propalo, ne znan, ali u likara im je reklo da san dovedena zadnji čas. nisu bile dičje bolesti, upalila mi se žlijezda, od tega san bila otekla ka da me divovska osa ujila i brez likara ne bi bilo dobro.

sudbina, život, bog, ovisi u šta ko viruje ih nije brez veze vratila ranije doma.

 

kad san ka mladi inđinjer tražila posal u konstruktora, škveru, po skulama, svugdi me odbilo. bila im je priša zaposlit koga priko veze, moj cv im nije vridija, tribalo im je dat koji šold. bila san dišperana onda oko tega, a danas znan da je sudbina, život bog, ovisi u šta ko viruje sa menon jema drugi plan. šolde nismo dali u mito vengo u stvaranje moga maloga poduzeća i danas san duboko zahvalna životu ča mi nije da posal u tin ma kako su ih ono zvali, a, e, sigurnin, velikin, uspješnin i vodećin firmama oli državnin skulama.

mogu ovakvih primjera nabrojit još mali milijun, ali neću danas. drugo ću van ispripovidit drugi put. ne more sve u jedan dan. za danas je dosta reč život nema reprizu i sa tobon uvik ima neki plan. ono šta na prvi pogled pari dobro, ne mora opče bit. ono šta pari loše, zna bit tutokompleto dobro. ne triba sve gledat usko, kroza neke okvire, triba se otvorit za mogućnosti, a ima ih more. ne triba uvik hodat ili vozit baš istin puten, nikad ne znaš di te srića čeka, pođi onuda di ti špurijus kaže da će najbolje bit, e...