*****

priča iz bezidejnog privatnog sektora...onog neradničkog, koji živi na špale slavka linića. na njegove špale i na njegovoj kreativnosti i maštovitosti.

kako ćete provesti vikend? idete li na putovanje? skijanje, grudanje, sanjkanje? pariz, london, rim? sutra je subota. guštajte! ja neću nigdi. ja godinama nisam išla nigdi. ja moran radit. nikakvo čudo. uvik radin subotom. i nediljom. i državnim praznikom. i ujutro. i popodne. zapravo, nemam radnog vremena. kad moram odraditi 8 sati u komadu, radim bez minute pauze. mučim i radim. nemam ni dana bolovanja. u sve ove godine. niti dana. svoje zdravstveno sama plaćam. za njega sama zarađujem. ove godine nisam još godišnji iskoristila do kraja. nikakvo čudo. tako je svake godine. božićnice ima ako za nju sama zaradim. regesa isto. ako ne zaradim, nema ni plaće. od države dobijam točno 0 kn. radim sa dvi diplome i nitko tko mi surađuje s firmom nije bez diplome. ovoj zemlji sam dala znanstveni doprinos, a ona mi je zahvalila hrpom odbijenica na kojima je pisalo ime svake štrace čak i onih koje su krivotvorile dokumente. moji mama i tata nisu imali veze. nisam ih imala ni ja. nisam imala strica stipu oli ujaka matu koji će sve srediti. nisam ni mitila ni podmitila. htjela sam pošteno. da bih mogla raditi, morala sam osnovati poduzeće. ne žalim se. ne štrajkam. ne mudrujem. zapravo ova zemlja mi je učinila uslugu, bar ne moram gledati kojekakve makane lezileboviće zaposlene preko veze, a to zlata vridi. ne čekam da mi itko išta da. zašto bih? kome god ne valja, neka osnuje firmu i proba STVARNO raditi. ne se igrati rada, nego krvavo raditi. svoju plaću sam zaraditi. omogućiti posla sebi i drugima. naravno, to je sasvim lako. samo sidiš i pare stižu. 6000 kn stigne sasvim lako. u jedno popodne. ma šta popodne. u 1 minut. to je munita. ne znam samo zašto svi trče u jadni mizerni državni sektor, čak podmićuju da bi tu radili, a u privatni di pare same stižu ne bi nitko. :D i kako učim dicu, imam uvid u teke mnogih splitskih škola. istina je ovakva: u njima je velika mižerija tj. većina profesora i nazovi profesora nije radila ništa. dica u srednjoj imaju 3 napisane strane od početka godine, pisali su tek jedan ili ni jedan kontrolni, a postoje stanovite gospođe čije đake učim sve ove godine i nikad, ali baš nikad ni jedan jedini zadatak nisu dici točno riješile. naravno, baš takve su jučer bile najbučnije štrajkačice. i svi sad moramo naricati nad njihovim pravima?! ma zaboli me za takve, stvarno. eto neka se zna. uz moj dubok naklon onoj časnoj profesorskoj skupini koja zna, koja ima diplomu, koja uči dicu, koja na satu ne laprda... koja nije došla raditi u školu da bi poduke davala vlastitim učenicima, koja ne pita mito za ocjene, koja zna i radi svoj posao časno. e tih mi stvarno žaj šta im smanjuje plaću, no ne moraju ni oni patiti, zašto bi itko plaka, firmu se danas može osnovati za 10 kn, svak može zaraditi više ako misli da može...