*****

ha, najdraži su mi kartičari, banke, mobitelski operateri, ovi iz telefonije, davatelji internet usluga i sl. oni vas najprije vabe reklamama. onda im postanete korisnik. onda vas izmuče toliko da biste vi još njima platili da ih više ne vidite i ne čujete. loša usluga, usluge uopće nema, neljubazno osoblje, svašta nešto, ljuti ste, fotani se, očete ih prominit. šta prije. i nakon šta ste to pet puta rekli, na kraju i učinite. i sad kad ste već našli novog davatelja usluga, i kad ta usluga skoro pa da sliči na staroga, i već tražite laganini trećega i pitate pomalo suside i kumpanje: a di si ti, u kojoj si banci, di si uzeja internet, koliko te dođe, jesu li normalni, e, onda te zove na telefon oni prvi i pita te imaš li 5 minuta vrimena jerbo on ima fantastičnu ponudu i želi ti utrpat baš svoju lepezu, paket, karticu i neku ostalu pi*dariju... a jedva si ga se rišija. ma ke, ne pušta, zove svaki treći dan, potiže za rukav na ulici, iskače iz e-maila, bilo kuda tvoja 1. banka/kartičar/operater svuda. i gledaš na tv njegove skupe reklame i pitaš se ko je tu lud?! dovuci korisnika, izmuči ga, učini sve da ga istiraš, a onda ga zivkaj ponovo. hm?
živila vrimena kad ih nije bilo. svih! čast ritkim iznimkama.