****

još malo pa pajun. i sutra ću radit, i sutra ću mislit kako račune i obveze platit, i sutra neću od države, a ni od bilo koga drugoga ništa dobit. od nikoga ni ne tražim ništa iako od mene svi redom nešto traže. ono, normalno je da traže i normalno je da postoji niža i viša vrsta, jedna uvik daje, druga uvik uzima. odreći ću se još koječega bez jaukanja i mjaukanja. pokrenit ću i još posla, neka ga. prelistat ću novine na netu jer tiskane odavno ne kupujen. vidit ću kako neki nariču nad privilegijama koje bi mogli izgubiti ako država ne bude još uspila iščičat meni i nekolicini budala koje su ka ja. vidit ću ljude kako čeprkaju po kantama i traže komadić kruva, a možda će negdi reč i koju rič o svim onim tisućama koji rade, a ne primaju plaću, naravno ako budu štrajkali glađu. zaključit ću i još jednom da zakoni tangiraju samo jedne, a za druge ka i da ne postoje. strugat ću i dalje sama stropove i pituravat kuću sama jer za piture neman ni novaca ni živaca. gledat ću di je akcija i 70% sniženja. imat ću 1001 brigu da neko ne bi ima ni jednu. svi redom će vikati o svojim pravima i naricat nad teškim životom koji uključuje pozamašne plaće, litovanje i zimovanje, a ja ću i dalje radit i još štagod stvorit. dakako da će bit tako, drugačije ne znam. ma zapravo ne, sutra ću radit, ali neću više pogledat vijesti i tv. hebe me se šta neko rumen i debel neće više dobijat nekoliko prosječnih plaća u takujin, a neće se ni pojavit na poslu. zašto bi mi takvih bilo žaj? meni je uzeto sve da bi takvi imali prikoviše. sad ću malo mislit na sebe. i na moja prava.