za morske ljude...

e... evo još jedna starija slija. splićani je sigurno dobro pamte, a onima ča su tek stigli u split ionako nije bitno. ča bi rekli friga im se. jerbo, kad pogledaš, većini ovi grad služi samo za popišit se, pokakit se i otet sve ča se stigne. čast časnin iznimkama. 

vengo di smo ono stali, a? 1979. godina. drug tito je još bija živ, ali nije doživija još puno. malo poslin 1979. su na tv bile prazne katrige i rekli su da je partija šjor broz. 
to je bilo 1980. iako san bila dite, dobro pamtin.

1979. krenila san u prvi razred osmoljetke oli pučke skule. u splitu se održava mis a to narafski nije bija nikakav izbor o' lipotica, vengo mediteranske igre. one su izgradile lipe bokune u split. godinama poslin njih su se nosile maje i privjesci za ključe na adrianu, a to mi je bila jedna o' najsimpatičnijih maskota kroza sve sportske godine. adrijana je narafski sredozemna medvjedica i narafski svak ko živi na moru zna da je zapravo ne zovemo sredozemna medvjedica, vengo morski čovik. i svako malo počne kružit priča da ih višje nima, a onda se dogodi da ih koja sritna duša trefi. a šta je to smišno stvorenje, baš smišno, e..

ove zgrade ča je na litratu višje nima. sad je tot novogradnja. morskog čovika je sve manje i manje i triba ga pomno čuvat. i medvidicu, a i morskoga čovika ča je čovik.  

a ko će ga čuvat? niko ako ne bude sam sebe čuva, to je lipo svitovala nevenka bečić, pricidnikovica gradskog vijeća kad je pa oni snig u drugi misec kojega su već pomalo zaboravili, a tek je treći misec. ja teti nevenki virujen jerbo kad nju vidin, a i njoj slične, pogotovo njenoga brata, odma prosmislin nega šta, triba se čuvat. :/

gruba su vrimena, grubi niki judi. 

narafski, ne damo se. još uja u svići jema, niko neće utrnit naš dišpet.  gren ča navit pismu za nas dalmatince, morske ljude... miritamo oli zaslužili smo.