e...
jučer mi se dogodilo da mi je pukla desna gojzerica. jednostavno se otvorila i ode džon. neko bi bija počeja plakat jerbo je to bilo kod sv. jere na marjanu i zva vojsku upomoć.
ja, led, snig, razbiveni postol.
nigdi nikoga.
e ma jednom izviđač, uvik izviđač.
vezala san džon špigetom i došla doma. ovo su bile stare gojze moje sestre, već su kanti o' škovaca, nadalje nosin svoje s kojima san prošla sve snigove, a ima još i čizama, postoli.
i narafski civilna zaštita se sastaje već u četvrtak hahah. oni će nan puno pomoć.
mislila san se oču li vam ispripovidit o ovemu da ne bi sad neko iša u razbijene postole jerbo je opasno i u cilima, ali bit će da lude i pijane i bog čuva. i privatnike isto (jerbo nisan pijana a ni luda, bar ne skroz :)).
ne kažem da nije opasno, teški je shit, ali da se uvik svega bojim i firmu bi odavno zatvorila. zapravo ne bi je ni otvarala.
narafski, ako ne možete istrčat nekoliko km bez zapuvat se i ako psihički niste jaki, ni ne pomišljajte ni na marjan ni uopce na izlazak.
ne moraju svi bit čelični , vični, ali onda triba znat procijenit svoje mogućnosti i ostat doma...
eto, tako ja mislin.
a znate li ko me slika na punti merjana?
ne znate, a? vojska.
ona ista vojska koju nisam zvala upomoć kad je pukla gojza :D :D :D
ekola, gren ča, jemate topli pozdrav iz ledenoga splita.
Nema komentara:
Objavi komentar