želje

e....

oni nesritni socijalizam nije valja, ali u njemu tako nevaljanome smo odrasli i kad se sitin tih novih godina bile su nekako drugovačije. kako? najprvo, durale su duže, eto tako. sama socijalistička federativna republika jugoslavija odredila je da službena fešta za novu godinu oli počelo nije samo na prvega, vengo na prvega i drugoga. eto već je to duže duralo. šta je još duže duralo, a? tv program. kako? lipo. jemali smo puste republike i pokrajine, a svaka je učinila svoj program i onda smo danima gledali ča su na silvestrovo emitirali u danas susidnim državama. je li taj program valja? štagod više, štagod manje, ali humora i smija je bilo. rvati ga jednostavno ne znaju snimit, srbi su u temu meštri i oni su jemali dobar show za novu. naši dalmatinci znaju lipo pivat, pivali su i godine ove, ali skečeva i smija slabo na hrt ima oli jema. a spiza? ne znan kako vi svitu moj, ali koliko se ja sićan u doba nesritnjega i mračnoga socijalizma niko nije kopa po kantama o' škovaca i svit je radija. ne sićan se da mi je iko onda reka da dvi godine radi bez plaće, a danas je to normalno. oko stađuna blagdana u butige i na peškariju je uvik bilo puno svita, kofužjun. činilo se sto vrsti spize, zeca, pašticadu, sarme, pečenoga prajca, oborita riba, bakalari, tuke, patke, vepra i fazana i iako božić nije bija državni praznik, fešte su durale od božića, pa negdi do 15. 1. do tega dana se vadilo iz tečica sve ča se za feštu pripremilo. bilo je ića i pića, pivalo se i sviralo. susid susida nije toliko mrzija, a kuglice o' bora su bile prave, kvalitetne, a ne ove kineske škovace šta se danas prodaju. durale su i one godinama ako ih se poza slavlja pažljivo i s pacijencon spremilo u staru škatulu o' postoli, pa onda u armerun. slavilo se u luksuznim 'otelima, odilo se po dočecima u stranjske države.

tili smo državu i neću kontra nje jerbo san je tila i sama. socijalizam je jema puno loših strana, ši. ma jema je i puno dobrih. svit je radija, prima plaću, poslin štagod godina moga je priko radne organizacije dobit stan, mržnje je bilo manje, nove godine su sličile na rimske bakanalije, zdravstveno je bilo mukte, poč u skulu isto. puvalo se i ronjalo, a sad jemamo izloge ča blište, a većinu većina realno more samo gledat. jemamo i prodavačice koje rade za minimalac te jako malu mogućnost zaposlenja u drugim branšama (tako je u našu županiju. zapravo lažen, muški moredu i u zaštitare). brat mrzi brata, susid susida, a iako se realno nema i ne privređuje se i jopet se arči i kupuje sve najskuplje. samo to je i jopet kako ko, masu poštenoga svita se ipak pokriva koliko im je lancun dug, nisu svi lezilebovići koji će činit dug(ove) ča nikad vratit neće.

jemali smo i pricidnike i premijere preseratore i snobove, arčili su kroza sve ove godine, žderali su po skupim otelima, odili po skupin provodima. oli su radili za to?

da se razumimo. nisan za prežderavanje, ali neka svakome čoviku bude bokunić dobre spize za novu godinu u pjatu, a ne da ljudi kopaju po kantama o' škovaca. oču i da svit za svoj rad prima plaću. ako čovik radi, a ne prima plaću, to nije kapitalizam; nije to ni robovlasništvo jerbo je i gospodar robu da štagod izist i koji pokrivač da se pokrije. jema onih ča traže posal, a mole boga da ga ne nađu, ali oni ča stvarno oče radit bi to ustavno pravo tribali moč i ostvarit. za tv pretplatu oču barenko jednu poštenu tv emisiju. u likara ne gren skoro pa nikad, a za zdravstveno uplaćujen uvik. kad uđen u zdravstvene ustanove, oču čist i ured kondut, likara ča je likar, a ne šarlatana ča je falšeta dokumente i dobru zdravstvenu uslugu. neću da na nju čekan do penžjuna. je li baš svaku škovacu moramo uvozit? oču da i štagod proizvodimo. a skule? e tot triba i to odma uzest bruškin i pošteno ti sektor ofregat jerbo tu jema svega. svaka čast poštenim profešurima, ali uajme ča tot u ti sektor sve viri ka oni kostur, kostur za kojega su rekli da nije u njanci jednome armerunu, a zapravo jema ih, jema ih svugdi, u prosvjeti i prikovišje. zadnji momenat je za freganje tot. najozbiljnije. kad država bude sličila na državu i bude uređena, kad se bude vridno radilo, e onda ni stan većini neće bit nedostupan san.

jema puno posla i zato triba puno radit. ja sa danas već počela. ne smeta mi ča je 2. radni. radni je dan, on služi za radit, a ne za nerad. radin i sutra, prikosutra. mozgon. onin ča vridi malo višje od dvi marke. za novu godinu želin ono ča san prije napisala. da bude bolje. ši, ali onima koji to zaslužuju. lupeže oču vidit u pržunu, a za svoj obid neka zarade društveno korisnim radom. rad i znanje su vrednota, a ne sramota. ekola, gren ča, jema još dana za štagod notat u godini ovoj, ove godine čak i jedan višje jerbo veljača jema dana dvadesetidevet ;) jemate pozdrav!