nedjelja, 19. lipnja 2011.

ispričali ste mi a da to niste ni znali...


e....

šetajući merjanon moš svašta čut. zapravo svugdi moš svašta čut. nije da slušan, ali uši su mi eto nezačepljene, pa čujen.

ovi put gre ovako.

dva čovika u najboljin godinama, a to je tu negdi oko 40 ( i nešto) kukaju jedan drugome nad prokletin životon i teškon sudbinon.

prvi: e benti i ovaki život i ko ga je izumislija...
drugi: a šta ti je sad, a?
prvi: kuplung.
drugi: kuplung?
prvi: e...
drugi: a?
prvi: a kuplung...
drugi: e pa šta s njin? valjda znaš kad ćeš ga stisnit, voziš 20 godina.
prvi: ma ne to...
drugi: a šta onda?
prvi: izgleda da mu je niki đava, ne radi mi kako bi triba. tribat ću odvest tonobil u mehaničara, a ko zna koliko će me to doč.
drugi: aj neće više nego novi auto.
lako za to, tu kukaš i grintaš, a kako je meni, a?
prvi: tebi?
drugi: e meni.
prvi: a šta sad tebi? šta ti je?
drugi: ma ne znan kako bi ti reka, ali dogodija mi se teški shit.
prvi: shit?
drugi: e...
prvi: a?
drugi: eto to šta si čuja.
prvi: a nisan ništa čuja, ne znan ja šta je tebi.
drugi: ne znaš, a?
prvi: a ne znan, e... otkud bi zna?
drugi: a meni se pari da zna cili split. i da mi se svi smiju.
prvi: ma šta?
drugi: našla je jubavnika, eto šta.
prvi: ko?
drugi: ko? ko? kokalo, moja vrla žena, eto ko.
prvi: asti sto. a otkad to? i koji je to, a?
drugi: kako san čuja već tri miseca. i niko mi nije tija reč, a svugdi se š njin pokazivala. navodno je to neki lik ča ima kafić. samo još ne znan koji. morat ću skontat i onda mu poč u ti kafić dat dvi po čunki.
prvi: a zašto? ne razumin! tebe je sad šticalo ča je ona našla jubavnika, a ti š njon ne greš leč već sedan godina i šta ja znan imaš dvi jubavnice, a di su ti tek one za koje ja ne znan, a?!
drugi: ma drugo je to. šta se koga tiče ča ja jeman jubavnice. to je tako. ali da će ona poč tražit jubavnika, to, to nisan moga virovat. nevjerojatno. razvest ću se. zadavit ću je. nju i njega. ona će meni poč rogove nabijat. kurbetina jedna.
prvi: aj smiri se.. odavno te opće nije briga. ne greš š njon leč, ne kuva ti, ne pere ti, čak i ne živite u iston stanu. jesi normalan? očeš završit u pržunu zaradi tamo neke šempje, a?
drugi: nije to nikakva šempja, to je moja žena i našla je jubavnika.
prvi: ne razumin, odavno kažeš da te za nju nije briga, a sad kad je stiga jubavnik fotan si i tuka bi se. oli si đelož?
drugi: jesan. đelož san i puknit ću više. sve bi joj oprostija, ali da nađe jubavnika, e to, to je stvarno prestrašno.
prvi: a tvoje dvi jubavnice ča ja znan? i još sve one za koje ne znan?!
drugi: ma drugo je to, to se ne računa...

e tu san došla do moje omiljene sike, tribalo se još kalat niza šumu, složit robu i skočit u more.

dobro su me nasmijala ova dva, nima šta.

najbolja mi je zadnja rečenica koju san čula. i predpredzadnja.

ča đeložina čini o' čovika, a?

ča mislite oče li se poč pomirit sa ženon ili će se razvest?
baš bi bilo interesantno doznat, e... :)

Nema komentara:

Šufit