renault twingo

e...

vozila sam kasno,
vraćajući se s ove fešte,
u mislima na feštu.
privrće mi se sve po glavi,
život,
uspomene,
prošlost,
sadašnjost,
šta je ko reka i učinija
nekad i sad.
kuća je bila pomalo već blizu.
mislin oče li bit mista za parkirat tonobil,
a drugin dilon mozga slušan radijo.
svira meni draga pisma.
cesta prazna, nigdi nikoga.
najedanput,
iz dubine noći,
jedan gotovo pa savršen muški glas mi kaže:
"šinjorina, zaboravili ste užgat svitla"
o di si, o kud si, a?
eto ti ga u traku do moje,
usrid noći nima pametnijega posla
vengo vozit tonobil i mislit na moja svitla.
"fala" rečen ja i užgen svitla.

vozila san usrid bila dana
i bilo je mi vruće.
štufa san svega.
sva san se opotila za izvuč tonobil iz jednega dvora.
pomnjivo, s pacijencon,
pazeći da ne taknen auto o' kojega susida,
da ne učinin koji friž ni sebi ni drugome.
eto me na vukovarsku (ex balkansku).
konfužjun, ali čuje se jedan skoro pa savršen muški glas
(ne bi rekla da je oni šjor noćni od maloprije, mislin da je drugi, ali nikad ne znaš)
"sva četri, šinjorina, zaboravili ste utrnit sva četri, gore van sva četri"
o di si, o kud si, a?
eto ti ga u traku do moje,
usrid najvećega konfužjuna nima pametnijega posla
vengo vozit tonobil i mislit na moja sva četri.
"fala" rečen ja i utrnen sva četri.

mučila san se za izač iz dvorišta
kad viče susid, kojega inače znan samo iz viđenja, s balkona:
"šinjorina ja ću van doč pomoć"
kako ne volin vozit tonobil bila san sva sritna da me neko rišija muke
i da mi oče izvuč tonobil iz tega dvora.
sidne susid kad vidin ja muči njega rikverc.
asti sto, odnit će mi vrag tonobil,
nije dvi kune, koja san ja budala, mislin se -
a onda prozborin:
"rikverc, gori pa u prvu, ovo je renault, nije ka kod drugih di je peta"
i stavi moj susid konačno u rikverc...
a kako mi je samo velikodušno iša pomagat.
čak je i skale iša zaradi mene činit.
poslin mi je prizna da mi je tija pomoć, ali da je i tija isprobat twingića...

vozila san po divljni kašuna i najedanput mi je jedan tonobil zasmeta.
konfužjun ogroman. vlasnik je srića tu. molin ga da se makne samo deset centi.
"ma ke šinjorina, morete vi sebe škapulat na rikverc" - čujen gotovo pa savršen muški glas
"ne mogu, ovo će bit teško, pogledajte koliko tonobili, koji konfužjun..." - samo šta ne plačen.
"ma ja ću vam pomoć" - uporno je savršeno muško
i da ne bi svoj tonobil maka deset centi, bos je iša po divljni kašuna i meni motava
po najvećen zvizdanu dobrih dvadeset minuti i stotine metri da bi vijugajući konačno
izvukla taj vražji tonobil...
"eto jesan van reka da se može" - pobjedonosno će muško.

šta je ženskica bez twingića?
dok nisan jemala twingića, nije bilo ovoliko velikodušne pomoći savršenog muškog roda.
izgleda da on naprosto mami muški rod da mi velikodušno pomaže,
ne znan šta bi drugo mislila...

moga twingića morete nač ovod , u svin mogućin i nemogućin situacijama, a ja se mislin di se još može nač bokunić muških đentlmena...

na fešti spomenutoj na početku ovega teksta san dobila ružu,
jesan,
ali da baš puno muške pristojnosti kroza život vidin i nisan...

izgleda da je jako važno vozit renault twingo, to kako vidin pali :)