kako se u mojoj borši neplanski naša pierre cardin

e...

ka ča znate u ovi naš lipi split samo slučajno ovih dana pada kiša, obično je sunce i obično nas toka nosit očale za sunce. one su ovod ka i arija, brez njih ne moreš.

ja ka i skoro svaki učeni čovik jeman i očale za vid. počela san ih nosit ka študent i narafski da su kroza godine postale dil mene i narafski da mi ne pada ni na kraj pameti poč učinit leče oli odit na ove lasere ča ih sad stalno spominju.

dugo godin mi nije baš bilo bitno da mi i očale za sunce budu dioptrijske jerbo ta dioptrija i nije bila neka velika i bitna dioptrija.

dugo godin me nije bilo ni briga ča niman vozačku, a onda san jedan dan odlučila poč na vozački. išla, nagnjavila se, naučila, položila i danas vozin. narafski da vozin i ka je sunce. a za sunce narafski tribaju očali. narafski da i u vozačkoj piše vridi uza očale. i tako san ja učinila u optičara sunčane očale ča jemaju dioptriju i na kraju ih nosila i kad vozin i kad hodan.

nosila, nosila i sve je bilo dobro do nikidan dok ih nisan izgubila.

di su? ne znan, tražin ih svugdi. iskrenila san sve škafetine, ispraznila sve borše, gledala u sve žepe, zvala firme u koje san bila i pitala jesan li ih možda kod njih ostavila, poza tega i jopet iskrenila sve škafetine, ispraznila sve borše, gledala u sve žepe. kad ništa nije pomoglo, u potragu san uključila i mater. mater i je mater da pomogne u ovako teškim životnim trenucima. ona je narafski odma pogledala u frižider i mašinu za pranje robe jerbo ja san kako kaže u formulama do nosa i ne bi je opće čudilo da san ih takva kakva jesan i tu ostavila. narafski da san bila tužna zaradi gubitka očala, ali na ovo san zacenila od smija. da ću u frižider poč stavit očale za sunce, ma ke, neću, ne, tot nima sunca, smrzle bi se, e... onda san optužila maške. sigurno su ih se one dočepale i sakrile digod ispod postelje oli kojega armeruna. klečala san, micala mobiliju, gledala, pregledavala, ali ništa. nema. pogledala san di se god pogledat dalo i zaključila kako mi nima druge vengo otvorit takujin i poč učinit nove.

najprvo san otišla vidit ča mi je s dioptrijon, je li se šta prominilo. e tot me je dobro okefalo, odma su znali da prikovišje buljin u ovo škatule o' kompjutera iako im ja to opće nisan rekla. vidili su to iz mojih vidnih organa. još su me pitali ča san završila, letriku kažen ja, e to je problem kaže doktorica, prikovišje mala gledaš u ti kompjuter i eto ti sad veće dioptrije.

lipo. sad me toka poč trošit i na one za vid i na one za sunce, a kako su mi one za vid nikidan bile pukle i krpane su, ajde gren vidit jema li i koji okvirić ča će mi bolje pasat na kosu koja reste. jema, odlično, naručin ja okvire za vid + cakla, okvire za sunce + cakla i iako san gledala razumne cifre jerbo ne kreden, vengo za pineze radin, trošak je lipo naresta. platin ja to sve i čekan da bude gotovo to ča san naručila.

narafski, čin san stigla doma našla san one za sunce. e heben te živote, a ovi novi pierre cardin sad triba otplatit... eto ča ti je pegula, mogla san samo zaminit cakla, ali ja san pegula i dogodilo mi se ovo ča mi se dogodilo.

e ma nije svako zlo za zlo. sve san ja to već predigla iz optičara, sve ja to nosin i sve mi dobro stoji. baš lipo.

a di su bili izgubljeni očali, a? sigurno ste kurjoži, znan. ne, nisan ih stavila u pitar, vodokotlić ni u drvarnicu. mora bit da san ih naslonila na jedan stolić koji mi je u hodniku ka san stigla doma. onda je priko njih izgleda slučajno doša jedan džemper. ka san džemper stavila u armerun š njin san slučajno pokupila i očale, bile su praktički zamotane u njega...

uredit ćemo i njih u optičara, a mene toka i ovi vikend radit, šta ću, moran nove očale otplatit... :)

ekola, stojte mi dobro, guštajte vikend je počeja!