utorak, 1. veljače 2011.

jeste li i vi utuženi, a?

e...

drrrrrrrrrrrrrrrrrr....
lega mi je u petak neko na ono zvono o' parlafona.
ko je? - pitan ja skroz umilnin glason da malo smirin tu zvir ča u čoviku spava.
bolje rečeno kunja.
najbolje rečeno budna je.
- poštar, otvaraj! - viče. iz petnih žila.
dobro, otvorit ću, ali mislin se dobro čujen, ne triba tako vikat.
zvoni i drugima, svima redom, diga je uzbunu.
poslin gre od poda do poda, čuje se šušur.
nosi plave kuverte i svi se moraju potpisat da su dobili.
- ma šta je sad gospe moja?! - mislin se ja, ali činin kuco jerbo ovi pošćjer ča je stiga nije oni ča stiže svaki dan i ne djeluje ni najmanje pitomo.
eto ti ga i do mojih vrata. potpišen za plavu kuvertu, piše sud iz kaštila, točnije kaštel lukšić.
a šta je to?!- pitan ja, umilno, naravno
- ne znan, evo svima stiže od istoga pošiljatelja. alo, ma di mi taj datum mećeš ženska glavo, ne piši mi tako datum, grrrrr - ajme pripala san se.
kad je otiša ča, pažljivo, s pacijencon otvaran tajanstvenu plavu kuvertu.
ispada iz nje nekoliko papira. tužba, podnesak, rješenje, itd.
šta je sad muko moja? čitan. pomno. navodno zgrada nije platila za vodu lita gospodnjega ko zna kojega, uglavnom nekoć davno. hm? a znan da smo uvik skupljali za H2O. navodno niki dug od 1500 kn. čitan dalje. onda je tih iljadu i pesto kuna uplaćeno, ali nije dato za kamate i trošak advokata i cinjenoga suda. sad to triba platit i to solidarno jerbo tako zakon nalaže. je, je, ši, na popisu utuženih su svi susidi, oli se ne sićate da san gori notala kako je pošćjer svima zvonija. jasno i glasno. konkretnim drrrrrrrrrrrrrrrrrrr. kolektivna krivnja za jednega zasad misterioznoga lupeža. oli nije gotovo s kolektivnom krivnjom?
šta ću sad? prvo mi nije kjaro odakle opće dug, ali nikad ne znaš, možda je bivši pricidnik kućnoga savjeta otiša proarčit pineze u kockarnicu. ionako mi nikad nije bija drag, pari mi se da je kapac svašta učinit. ma triba pitat sadašnju pricidnikovicu je li ona šta zna. tražimo je. eto ti je u mene u subotu. čita i ona sve. provjerava uplatnice. poprilično je sigurna da smo sve platili, ali pregledat će i sve stare uplatnice, pa će mi javit.
ponediljak. u meni već tinja straj. ko zna u šta će se ovo izrodit. u foje ionako čitan svašta ča su svitu priredili u ovoj bidnoj i neuređenoj državi. zaradi nikoliko kuna, uzimaju ljudima stanove.
- aaaa moj galebeeeeeeeeee - zvoni mob, narafski moj
- molim- ja ću opet umiljato jerbo ne znan više ko je sad
- alo nado, ja san, bila san na vodovod, rekli su mi da je lupež bija njihov radnik, navodno je umračija lovu, zgrada je sve uredno platila, a ovi lik nije uplaćiva na račun vodovoda, pa ga je uvatilo, više ne radi u njih, sad je navodno negdi uteka, ne moramo ništa platit, to su nas greškon utužili - susida će, ona ča je sad pricidnikovica.
- greškom? - ja ću.
- e - susida će
i pozdravimo se.
poza petnaest minuti pričan š mojin kumpanjon o svemu i svačemu i usput počnen i o H2O.
- i meni je stiglo isto, iz kaštila - pomalo će on
- i cilome portunu i portunu do našega- nastavlja....
i još mi objašnjava kako je pita nekoga advokata apropo tega i da mu je ovi reka da je prošlo puno godin i da je to sad već u zastari. narafski i moj kumpanjo kaže da su vodu uredno plaćali.

nered?
maltretiranje poštenoga svita?
pokušaj da se na brzinu dođe do pinezi?
e bravo a jeste li i vi ovih dan obavišteni da vas je vrli vodovod utužija, a?

Nema komentara:

Šufit