e...
uvik fermajen na žuto i čekan dok dura crveno. cili grad prolazi kroz žuto, a neki i kroz crveno.
stajen i na pješačkome kad moran obavezno, ali i kad mogu i kad san od volje i onda mi još trumbetaju iza mene.
kad se vozin u busu, obavezno ustupin misto starijima i na kraju se dogodi da tot sidne koji mulac oli mulica.
ne mislin da je srića u sto kuna, a ni u tuđoj nesrići - ne činin nikome zlo, na kraju mi svako malo naprave zlo. a šta ćete, ljudi su jeftini, prodaju se i za manje od sto kuna. sto im je veliko ka kuća.
ne itan škovace po ulicama, a ni u more, pa mi se svako malo neko grohotom nasmije kad mu rečen da more nije samo njegovo vengo i moje i da ne ita u njega škovace svoje.
ne kreden tuđe pineze, stanove, brodove, tonobile, stvari, cviće, beštije, momke, muževe itd.
asti sto, kakva san to, a? jesan li budala, a?
jerbo, sve gori nabrojeno, ali i puno tega nenabrojenoga u rvackoj moš komodno učinit i niko te neće kaznit. njanci javno mijenje.
osta je još samo oni čovikov unutarnji ja koji mu svinjarije da oli ne da.
Nema komentara:
Objavi komentar