loše? nije, šanse su svuda oko nas :)))

e... za sebe ne mislin da san neuspješna peršona, a ni da ništa u životu ne moren. dapače, moren puno tega, dosta san već i napravila, ali mislin i još, najbolje narafski tek slidi...

ne poznajen njanci jednu peršonu koja je uspila u jednom ili više područja života, a da je bila malodušna, da je stalno grintala, kukala kako ona to ne more, plakala na svojon teškon sudbinon i očajnon situacijon u kojoj se našla itd.

uspiju oni ča viruju u sebe, oni ča vole i poštuju sebe, oni ča jemaju pozitivan stav, oni ča kažu ja to mogu, a ne ja to ne mogu, oni ča im nije teško vridno radit itd.

zamislite da blanka vlašić prije skoka samo u sebi ponavlja: gospe moja, jadna ti san, garant rušin, ja san nesposobna, ne mogu ja to, ajmeeeee, jadna ja....

narafski da bi sa takvin stavon i rušila.

kad mi dica na podukama kukaju da ne mogu nešto naučit, obavezno im rečen ovo šta san sad vama - zamislite blanku da kuka i plače. šta će bit, a? je li tako blanka dobro skače ili filozofija u glavi mora bit dijametralno suprotna, a?

libri za dizanje optimizma i samopouzdanja su uvik dobro došli, pa čak i ako čovik nima problema sa virom u sebe. narafski, vira u sebe je najvažnija vira jerbo ako ne viruješ u sebe moš u dragoga boga virovat koliko god očeš, ali on ti u tom slučaju neće pomoć, e...

zato svako malo čitan koji takav libar, a sad je ka ča znate u điru rođeni za uspjeh. jopet san naletila na neke fantastične rečenice. evo ih i ovod, pa promislite bokunić i o temu.

"Nema sigurnosti, postoje samo prilike.

Muškarac i žena mogu cijeli život raditi, a između sigurnosti i nesigurnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti samo su tri rečenice: "Dobila si otkaz?", "Otpustili su te?" ili "Žao mi je."

Poduzeća mogu uspješno poslovati stotinu godina, pa propasti.

Budućnost imate jedino vi kao pojedninac, a kakva će ta budućnost biti - ovisi samo o vama.

Jedina je sigurnost u duši pojedinca, u vjeri u sebe kada se susretnete s nevoljama ili krizom.

Da nije bilo onih nevolja, nikada ne bih dobio tu priliku."

ja sam beskrajno zahvalna svima koji mi ka mladom inđinjeru nisu tili dat posla. da nisu bili takvi, možda danas ne bi jemala tu fantastičnu priliku da radin za sebe.

dva moja susida, generacija moje matere, njeni kolege iz pučke skule su pak jemali posal. u tom trenutku su ka bili sigurni, ali dogodilo im se i da su ga izgubili ka i mnoštvu drugih ljudi i to u godinama kad baš višje i nisu lako zapošljiva skupina.

šta je bilo dalje, a?

jedan je od otkaza napravija priliku da se propije, leži na kauču i kuka nad teškom sudbinom, a drugi je tražija novi posal i kako je stvarno bija uporan i virova u sebe, od prilike koja je bila tek slabašna slamčica napravija je sebi dobru šansu. danas radi i ima više od tri puta veću plaću vengo ča je jema prije otkaza. narafski, nije sve ni u plaći, ali mislin i da na ovom poslu ovi čovik jema i šansu da sve njegove kvalitete puno bolje dođu do izražaja i da on i to koristi. dakleM, ne samo da je naša posal, vengo je naša i bolju plaću i bolje ostvarivanje sebe na poslu. naša je i službeni tonobili i mobitel, e... a to je na početku je parila tek slabašna slamčica.

ni ja nikad ne omalovažavan ni slamčice koje mi život da, bezbroj puta san baš od njih napravila fantastične poslove na kojima se radilo, zaradilo, a i jopet će. :)))