jušto di mirita i jušto s kin mirita

e... ajde da vam ispripovidin nešto iz života, onako, u stilu bajke, ali bajka nije, vengo je prema istinitom događaju. bija jednom jedan čovik. bog mu je da kraj njega dobru curu koja ga je iskreno volila. e ma on nije zna š njon. ni zna ni tija, za nju je uvik jema grube riči. e kad je tako bog ga makne od nje i dade mu drugu. zločestu, ružnu, lažljivu, pokvarenu, koja ga ne voli, nikad ga ni nije volila, koja ga ponižava kad god stigne i more, koja ga vara... tri točkice, nije tome kraj, jema tu još puno tega, ali nećemo sve ni reč da ne strašimo svit. gori opisan čovik toj vištici ne dili grube riči, vengo sad kleči, puzi, nosi darove, daje pineze, pušta da ga se šuta nogon ka staru krpu. nije mi ga opče žaj, jema jušto ono ča je zaslužija ka uostalon šta se i sa svakin u životu pri oli posli dogodi. a dobra cura, a? šta je š njon, a? narafski, ona je našla oli će nač dobroga čovika koji će je znat volit i to će isto bit jušto ono ča ona mirita jerbo sa svakin se u životu dogodi pri oli poslin jušto to; jušto di mirita i jušto s kin mirita.