kašuni i danas

e... ovu san sliku danas peškala na kašune. kažu da otkad mire temperaturu da na 31. 08. nije bilo nikad mrzlije... kupala san se čak dva puta i zaključila da je more toplo :)))

kašuni by xvii, klik za veće, slikano mobitelom

kašuni

e...

poza posla u tonobil i pravac kašuni.

stigli smo.

nima nikoga.

odlično.

cila plaža meni....

10 puti poč i vratit se uza nasip.

plivajući narafski...

oko uru vrimena u moru.

kako se samo dobro ćutin poslin plivanja, prva liga.

još malo pogleda na ovu lipotu i pali motore.

mogla bi i kiša...

idemo ča.

klik za veće, slikano mobitelom by moja malenkost

danas sam na netu pročitala nešto dobro...

"Jedini autentičan oblik dostojanstva je kad vas nedostatak
poštovanja kod drugih nimalo ne dotiče.

Kad neko pljune na vodopad Nijagare,
njegova veličanstvenost ostaje nepromijenjena."

Antoni de Melo

još pametnih besida o' ovega čovika ima ovod.

svakako pročitajte nešto od njega ako već niste,

čovik je jako mudar i odlično piše...

zadovoljstvo

by xvii

ovih dana se sićamo pompjera ča su tragično stradali na kornatu

meni nikad, ali baš nikad neće bit kjaro šta su ti ljudi na kornatu uopće radili. gasili kamen?

[ na kornatu inače raste gusta borova šuma, pa bi bila prava šteta da se užge, e...]

zanimljivo je da su svi bili mladi, neki i premladi, po obiteljima bi vjerojatno bili nasljednici za kakvu zemlju, a murter je fala bogu najlipši dil zemaljske balote. da se toga neko nije odlučija dočepat, a? da na njihovim parcelama ne misle činit hotele, igrališta za golf , kuće za novopečenu nazovi elitu itd., a?

uvik ću se pitat: zašto?

vrtal

e...

jedna neredna žena godinama nije zalivala vrt.
nije tila sama radit u njemu, a nije tila ni platit vrtlara.
kad je vidila da je vrt neredan, pun korova i šporkice,
a vrt u susidstvu lip, zelen i pun ruža
optužila je suside jerbo se nisu sitili zalit njen vrtal.
govorila im je da su oni namjerno njezin vrtal isušili.
optužila je i pošćjera jerbo je prolazija kvarton, a nije ga zalija.
maške, pasi i tice na nebu isto su bile krive.
svi su bili krivi samo ne ona.
pritila je svima čak i sudskin tužbama, advokatima.
činila monade i pinila.
nikako, ali baš nikako nije tila prihvatit odgovornost za vlastiti nered i aljkavost.
i tako ne samo apropo vrtla, vengo apropo svega.

pouka: vrtal će bit jušto onakav koliko smo se oko njega trudili, ni bolji ni lošiji. narafski, neće odma procvitat, ali uz trud, jubav, pacijencu i rad oče. uz nebrigu neće i to je to. život je takav.

riceta za sriću

klasa optimist by xvii

e... odlučila san ne mislit o krizi i recesiji, o vladi, o lupežima i kurbinim sinovima, zločeston svitu, i sl. mislija ti oli ne mislija čovik moj, ništa se prominit neće. dok se ti zaradi takvih nerviraš i sekiraš, oni pucaju o sriće, a narafski nabijaju i kile. takve nezdrave stvari triba jednostavno potirat ča iz ćiverice i reč u mojoj glavi jema mista samo za dobre stvari. nije me mater rodila da patin, vengo da buden sritna. zato ja sebi uvik nađen malo radosti. a ča bi to moglo bit, a? svašta, probajte i vi, vidit ćete da je dobro. dignen se ujutro najranije, a malo prije tega, u zoru, ležin u velikoj postelji i slušan tiče kako lipo pivaju. lancuni i intimela mi uvik mirišu na čisto. ujutro izin tepli kruv i masla, nekad stavin i marmelade. ako van je tlaka poč u butigu ujutro najranije, jednostavno ga zgrijite u tosteru. ružne poruke i mailove obrišen i višje o njima ne razmišljan, lipe pročitan još jedanput. stavin dobar cd u player, a lipu kolonju na se. vonji su itekako važni. je, je, kad vam se neko tutokompleto svidi to je upravo zaradi vonja, ma koliko vi mislili da su mu oči lipe, uši šesne, da je zgodan, šarmantan, markantan, da mu takujin pun oli prazan (o ovemu misle i muški i ženske, ali nema sriće kad se srića na temu zasniva, virujte mi), itd. za mozak narafski neću ništa reč. muški um mi je jedno tako nevjerojatno područje. zaradi tega mi je digod i žaj ča nisan otišla na koje študije di bi se proučavalo tako nevjerojatnu pojavu, e... vengo, di smo ono stali, a? a, e, vonj, e... dikad užgen i koju lipu mirišljavu šteriku. otvorin ponistru i gledan split i more. stalno tražin i nalazin interesantne libre za čitat i filmove za gledat. učinin koji lipi litrat oli sliku. plivan. dišen borovinu. slušan cvrčke. nađen koje dobro misto ka ča je ovo na sliku o' jučer, sidnen i mislin pozitivno. pogledan put pučine, zaboravin na sve divljake i probleme. veselin se malin stvarima jerbo srića i je u njima. nikoga pametnoga još nije usrićila jahta, tonobil, velika kuća. jemaju mnogi judi to, pa su i jopet sami, nesritni, pijani, puni antidepresiva i pokušaja samoubojstva/ubojstava. promislin na drage ljude. promislin na sve dobro ča mi se u temu danu dogodilo. pomazin moje maške. daden štagod izist i maškama ča su na ulici. udahnen duboko kad sunce gre leč i rečen: ala lipote. onda, koliko mi pinezi piza srića, a? a praktički nula kuna, e... zato se i zove srića, a ne prihod, renta, dividenda, dobit i sl. ne virujete, a? ajde pročitajte sve ča san nabrojila i probajte učinit isto. dobro, ok, ako ne volite maslo, namažite nutelu. probajte svaki dan nešto od toga ili sve. izbacite iz glave sve škovace i mislite na dobre i pozitivne stvari. je, triba i pinezi, ali oni nam tribaju za priživit, a ne za se iživit. odbacite glupe i nepotrebne troškove. umisto po butigama, šetajte po merjanu oli uz more. probajte se sutra dignit uru ranije, učinit sebi oli drugima nešto lipo i vidit ćete da san jemala prav. kroza život nisan jemala puno pinezi, a uvik san bila sritna peršona. narafski, ako baš mislite da bi vas oni mogli usrićit, onda ih zaradite. i to se može kad se oče. samo, vidit ćete da oni neće apsolutno ništa prominit u vašoj srići oli nesrići, (znan iz iskustva kad naplatimo posal, nisan ništa manje oli više sritna kad pinezi arivaju, e ), a čisti lancuni i intimela oče. ne virujete? je, tako je to, jušto tako, ali da bi čovik išta u svom životu prominija, triba najprvo prominit stanje uma. muškima će to bit malo teže, znan, ali uz trud i zalaganje more se. ekola, gren ča, jemate pozdrav!

fantažija by xvii

žeđam

e...

baš danas, na današnji dan, me ne pitajte ništa.

žeđam.

požar u solinu

e... pompjeri cili dan gase. stradala je borovina i bidne koze. judi fala bogu nisu. ovako se vidilo u mome kvartu jutros najranije. parilo ja ka da gori u tršćanskoj u split, e, a ovo je slikano u tolstojevoj koja je isto u split. cili dan govore da je podmetnut i da se to nije samo užgalo. e i sad se ka i svaki put postavlja pitanje ko je to učinija i zaradi čega, a?

nisan za nasilje, ali ovega stvora bi tila vidit i dat mu dvi po čunki.

dvi, ali ono baš poštene.

leptir

leptir by xvii - slikano mobitelom

e... trefila san leptira.

oče li do mene arivat koja dobra vijest, a?

prid neveru

prid neveru by xvii - klik za veće, to obavezno učinite, isplati se...

plivala san dok je sivalo.

uvatila ove litrate.

disala šumu natopljenu kišon

i eto me, tu san, živa i zdrava :)))

slije su uvaćene mobitelom...

kosa

pitanje šetimane

šta ću, nije to baš pitanje života, e, ali moremo reč da je pitanje šetimane, e...

a šta , a?

e, ošišat se oli ne pitanje je sad... :)))
a da je za prominu probamo malo pustit da raste, a?

jerbo, ako sve dobro uspije, možda bude ka i ova na sliku, e... a takva mi se baš sviđa :)))

moj mačak Žućo

pazite, sve vidin i sve čujen oli žućo na armerunu by xvii

srića i gušt

e... pa sad recite da san hedonist i neću se idit, e...

sjećanje

e...
sićan se.
u to ime gre pisma.


SJEĆANJE

Zar ne
To je pjesma
Svi znamo
Ona stara
Zar ne?
To je bljesak
O snu
Našem davnom

Sad je to
Stara priča
Naša priča
Ludom snu

I je li to
Ona priča
Naša priča
Ludi san

Da li još
Uvijek sanjaš
Uvijek sanjaš
One sne

Zar ne?
Tango stari
Nosi
Miris vala
Dio
Svog prokletstva
Novca
I kafane

Sad je to
Stara priča
Naša priča
Ludom snu

i sanjan, e...
sanjan još uvik.
onaj ludi san,
staru
i novu priču.
moju priču.
našu priču.
priču sretnog kraja.
ne budite me! :)

o bogatstvu i mižeriji

najveće bogatstvo je u glavi. nima nigdi većega.
narafski, tu može bit i najveća mižerija.

e, evo i jedan skroz zanimljiv link na temu.

o srići i nesrići

e...
danas san gledala dicu kako s puno veselja skaču s broda u more.
odrasle ni brod ne može usrićit.

loše? nije, šanse su svuda oko nas :)))

e... za sebe ne mislin da san neuspješna peršona, a ni da ništa u životu ne moren. dapače, moren puno tega, dosta san već i napravila, ali mislin i još, najbolje narafski tek slidi...

ne poznajen njanci jednu peršonu koja je uspila u jednom ili više područja života, a da je bila malodušna, da je stalno grintala, kukala kako ona to ne more, plakala na svojon teškon sudbinon i očajnon situacijon u kojoj se našla itd.

uspiju oni ča viruju u sebe, oni ča vole i poštuju sebe, oni ča jemaju pozitivan stav, oni ča kažu ja to mogu, a ne ja to ne mogu, oni ča im nije teško vridno radit itd.

zamislite da blanka vlašić prije skoka samo u sebi ponavlja: gospe moja, jadna ti san, garant rušin, ja san nesposobna, ne mogu ja to, ajmeeeee, jadna ja....

narafski da bi sa takvin stavon i rušila.

kad mi dica na podukama kukaju da ne mogu nešto naučit, obavezno im rečen ovo šta san sad vama - zamislite blanku da kuka i plače. šta će bit, a? je li tako blanka dobro skače ili filozofija u glavi mora bit dijametralno suprotna, a?

libri za dizanje optimizma i samopouzdanja su uvik dobro došli, pa čak i ako čovik nima problema sa virom u sebe. narafski, vira u sebe je najvažnija vira jerbo ako ne viruješ u sebe moš u dragoga boga virovat koliko god očeš, ali on ti u tom slučaju neće pomoć, e...

zato svako malo čitan koji takav libar, a sad je ka ča znate u điru rođeni za uspjeh. jopet san naletila na neke fantastične rečenice. evo ih i ovod, pa promislite bokunić i o temu.

"Nema sigurnosti, postoje samo prilike.

Muškarac i žena mogu cijeli život raditi, a između sigurnosti i nesigurnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti samo su tri rečenice: "Dobila si otkaz?", "Otpustili su te?" ili "Žao mi je."

Poduzeća mogu uspješno poslovati stotinu godina, pa propasti.

Budućnost imate jedino vi kao pojedninac, a kakva će ta budućnost biti - ovisi samo o vama.

Jedina je sigurnost u duši pojedinca, u vjeri u sebe kada se susretnete s nevoljama ili krizom.

Da nije bilo onih nevolja, nikada ne bih dobio tu priliku."

ja sam beskrajno zahvalna svima koji mi ka mladom inđinjeru nisu tili dat posla. da nisu bili takvi, možda danas ne bi jemala tu fantastičnu priliku da radin za sebe.

dva moja susida, generacija moje matere, njeni kolege iz pučke skule su pak jemali posal. u tom trenutku su ka bili sigurni, ali dogodilo im se i da su ga izgubili ka i mnoštvu drugih ljudi i to u godinama kad baš višje i nisu lako zapošljiva skupina.

šta je bilo dalje, a?

jedan je od otkaza napravija priliku da se propije, leži na kauču i kuka nad teškom sudbinom, a drugi je tražija novi posal i kako je stvarno bija uporan i virova u sebe, od prilike koja je bila tek slabašna slamčica napravija je sebi dobru šansu. danas radi i ima više od tri puta veću plaću vengo ča je jema prije otkaza. narafski, nije sve ni u plaći, ali mislin i da na ovom poslu ovi čovik jema i šansu da sve njegove kvalitete puno bolje dođu do izražaja i da on i to koristi. dakleM, ne samo da je naša posal, vengo je naša i bolju plaću i bolje ostvarivanje sebe na poslu. naša je i službeni tonobili i mobitel, e... a to je na početku je parila tek slabašna slamčica.

ni ja nikad ne omalovažavan ni slamčice koje mi život da, bezbroj puta san baš od njih napravila fantastične poslove na kojima se radilo, zaradilo, a i jopet će. :)))

otvorila san novi libar

počela pozapodne, došla do strane 44 i mislin da je odličan libar...

evo par riga sa strane 44.

"morate shvatiti važnu ulogu koju vaša slika o sebi igra u postizanju uspjeha. ne govorim o umišljenosti ili nekakvom superegu, govorim o zdravom samopoštovanju - pozitivnoj slici o sebi, tijesno povezanoj s prepoznavanjem vašega unutarnjeg potencijala. mnogi ljudi smanje svoje izglede za uspjeh time što imaju lošu sliku o sebi, ograničuju svoje mogućnosti samonametnutim zaprekama koje je potaknula okolina."

gren čitat dalje, već san od ovoga autora čitala vođenjem do uspjeha - stvaranje poduzetničkih organizacija i ta knjiga je pravo blago, ali ova šta je sad čitan se ne odnosi samo na posal, vengo na život u svim aspektima i evo, iako je nisan još finila, već vidin da je pravo blago na n-tu potenciju i zato je svakako preporučan. palac gori.

u zemlji bez morala

e...

uvik fermajen na žuto i čekan dok dura crveno. cili grad prolazi kroz žuto, a neki i kroz crveno.

stajen i na pješačkome kad moran obavezno, ali i kad mogu i kad san od volje i onda mi još trumbetaju iza mene.

kad se vozin u busu, obavezno ustupin misto starijima i na kraju se dogodi da tot sidne koji mulac oli mulica.

ne mislin da je srića u sto kuna, a ni u tuđoj nesrići - ne činin nikome zlo, na kraju mi svako malo naprave zlo. a šta ćete, ljudi su jeftini, prodaju se i za manje od sto kuna. sto im je veliko ka kuća.

ne itan škovace po ulicama, a ni u more, pa mi se svako malo neko grohotom nasmije kad mu rečen da more nije samo njegovo vengo i moje i da ne ita u njega škovace svoje.

ne kreden tuđe pineze, stanove, brodove, tonobile, stvari, cviće, beštije, momke, muževe itd.

asti sto, kakva san to, a? jesan li budala, a?

jerbo, sve gori nabrojeno, ali i puno tega nenabrojenoga u rvackoj moš komodno učinit i niko te neće kaznit. njanci javno mijenje.

osta je još samo oni čovikov unutarnji ja koji mu svinjarije da oli ne da.

žurin polako

e...

pri kraju san sa libron mali divovi , odlična stvar, stvarno me je oduševija ti libar. kako i sama jeman i vodin malo poduzeće koje namjerno i sa svrhon i razlogon držin malin, u temu libru san našla mnoštvo pametnih besida koje su mi potvrdile neka moja razmišljanja i stavove.

firmu vodin a evo skoro šest godina i kroza to vrime je tribalo donit neke odluke. o njima je ovisilo kako će to danas izgledat i kako će izgledat u budućnosti. do sad se nisan pokajala šta san odlučila baš tako kako jesan, a šta će bit u budućnosti, vidit ćemo.

prva bitna odluka je narafski vlasništvo i oblik. ovo oče reč oče li bit jedan ili višje osnivača i očete li krenit ka poduzeće oli ka obrt. apropo tega je narafski i jako bitno s čin se mislite bavit, nekad se višje isplati jedno, nekad drugo.

kako je kod mene i zaradi čega, a? najprvo, vlasništvo. kad san osnivala svoju tvrtku, Parametar doo, jemala san sasvin jasnu viziju šta oču.

najprvo san dobro definirala sebe. ja san veliki individualac koji more dobro funkcionirat i timski, ali odluke volin sama donosit, nije me straj, dapače, više me straj tuđe gluposti i tako san vrlo brzo odlučila da meni niko neće upravljat mojon firmon do mene same, 100% moje vlasništvo i ja upravljan oli ja diretur.

jemala san viziju, ideju, želju da sve to sproveden u djelo i već oko davanja imena firmi (šta je također jako bitno) nisan mogla zamislit da bi mi se iko na ovemu svitu miša u odlučivanje kako će se poduzeće zvat. narafski, danas na projektima radin zajedno s ljudima, ali njihova je domena njihova struka, za operativne bokune posla slušan sve ideje, primjedbe i sl., no konačne odluke donosin ja.

tila san 100% vlasništva i zaradi tega jerbo ne želin u budućnosti bilo kakva preuzimanja tvrtke, oču držat sve udjele i točka amen. firmu ne mislin prodavat brez obzira koliko ona vridila oli ne vridila, meni vridi beskrajno jerbo jema misiju (oli zadatak postojanja). to sve skupa gre ovako nekako kako ću probat doli opisat, ali zapravo za skroz razumit, tribali bi bit dil našega tima.

- trudimo se da budemo kvalitetni i da oni najbolji ljudi rade baš za nas. prosječnost mi je bezveze, ja san uvik gledala jemat petice u skuli, danas na poslu takvi moraju bit i oni oko mene, vridni i znalci, baš takvi, pa smo skupa još jači - pamet se umnaža, ne tribaju mi šempje brez mozga koje ne znaju radit i nimaju znanja, šta će mi takvi, a? takvi neće ostvarit kvalitetu, a ni zaradit pineze. narafski, kvaliteta i masovnost baš ne idu pod ruku, tako da mi možemo vazest samo one najbolje. ko će to bit odlučujen ja i ovi put ću još jednom zamolit sve one ča me zivkaju i ča bi mi tili utrpat svoju dicu oli poznate koji nisu finili skule da nas puste na miru, brez naobrazbe kod nas nima šanse.

- na početku smo jemali mrvu manje selekcije koje poslove preuzest, istina, ali danas to višje i nije tako - pomalo se realizira i taj dil zamišljene misije. ako nas klijenti nerviraju, onemogućavaju naš normalan i kvalitetan rad, ugorožavaju nam zdravje oli ne plaćaju, prestaju biti klijenti. biramo za koga ćemo radit, a koga ćemo odbit i to san oduvik tako i zamišljala, jerbo, posal me triba veselit, a ne nervirat. šta će mi bisni tonobil ako me zaradi njega klijenti nerviraju, vozin novi renault twingo koji je sasvin dovoljan i ne nerviran se prikovišje jerbo klijente koji čine nervozu od posla višje ne prihvaćamo. zdravlje moje, ali i djelatnika je svetinja i misija ove firme je da ne narušava naše zdravlje, već da nam posal bude ugodan.

- u rast idemo s oprezom i polako, mic po mic ča bi rekli. zaradi čega? e,eeee, e, meni triba i poč na more i poč na merjan a i ne želin bit kompletni rob posla, pomalo, ali sigurno. je, nekad znan radit i po 16 uri, ali ne moreš danima tako, katkad triba i malo fermat da motor ne pregrije. kad nas je tržište 2007. sililo na brži rast, nisan se ćutila dobro. odma to povuče višje svita, više nervoze, manje mogućnosti selekcije i meni daje glavobolju. odgovorili smo na izazove, jesmo, ali taj brži rast me samo nervira. ako bude tribalo, držat ću firmu i još koju godinu brez dobiti, samo neka to gre pomalo i kvalitetno, onako kako meni paše. meni pinezi nisu jedina bitna stvar u životu, ovo poduzeće je između ostaloga osnovano s misijom da radi izazovne projekte i poslove, one koji iziskuju puno znanja i razmišljanja i s ciljem da kroz takav rad stalno učimo i napredujemo ma koliko godina jemali.

- svakoga zaposlenika poznajen osobno. svakome znan ime, kako izgleda i šta radi kad ga angažiran da radi. konfliktne situacije sa njima ne želin, a isto tako ni među njma. ko počne činit škandale i kužine, gre ča. OKO SVEGA RAZGOVARAMO - to je ključ uspjeha svakoga odnosa, pa tako i poslovnih odnosa. narafski, svako od njih me i usrid noći jema prav probudit ako mi jema nešto reč oko posla ili ako jema kakav privatan problem. kad god triba, radin s njima i do kasno navečer. narafski, jako mi je bilo bitno da i ja radin svoju struku, a ne samo upravljanje, pa san i to ostvarila.

- ljudi su ovod uglavnom honorarno, ka vanjski suradnici tj. na ugovore o djelu. uzimalo se svit i na određeno ako su trenutno bili bez posla. najbolji su i poslin ostali kod nas honorarno. ja san od samoga početka u radnom odnosu. lažna obećanja nikad ne dajen, uvik na prvome razgovoru objasnin kakvu vrst posla mogu očekivat i koliko pinezi.

- svi oni koji su odradili bilo kakav posal za moju firmu su uvik plaćeni i na vrime plaćeni.

- svi dobavljači su na vrime plaćeni.

- firmu nikad nisan dovela zaradi ludog rasta u poziciju da jema miljardu obaveza prema bankama i sl. ova firma jema obaveze prema meni (u svakom trenutku ih baš ja mogu firmi oprostit, ali neću, neka mi vrati ono šta mora, e) i još nešto malo prema leasing kući te kartičarima, ali to su smiješne sume.

- ova firma nikad nije, a ni neće popuštati bilo kakvim pritiscima politike ili bilo koje vjerske zajednice. mi ne priznajemo nikakve moćnike, najveći moćnici smo sami sebi jerbo upravo sami sebi krojimo sudbinu. ne klečimo pred nikim.

- posebno cijenimo ljude s kičmom i stavom, kukavice ne volimo.

- pomažemo humanitarne organizacije ka ča je unicef, malim sumama, ali redovito. uvik smo na strani zaštite mora, okoliša i prirode.

- uredska katriga (stolica) je najobičnija ka i moja roba. neki me pitaju: šta ne staviš veću katrigu, a? ne, neću, nisan direktor svemira, katriga mi je dobra, veća mi ne triba, šta će mi, da straši svit, a? nemamo velebne fotelje, ali stranke nas zovu i započnu sa: "dobili smo vaš broj, preporučili su nam vas, možete li nas prihvatiti... " ili "našli smo vas na internetu, svidilo nam se što smo pročitali, sve je transparentno, od cjenika do djelatnika, baš zato bi mi kad vas..." i još kad mi se dica koju učimo jave da su ispravili ocjene i dobili četvorke i peje, niko nije sritniji od mene.

tila san malo i vridno poduzeće u kojen neću izgubit ni kontrolu, a ni sebe i jeman ga.

a bi li mogla poza ovih skoro šest godin jopet poč radit za drugoga, a? hm? teško... kod drugih je puno drugovačije od ovega ča je kod mene i mislin da za tako nešto drugi ne bi jema pinezi da me plati. more bit da ne moren radit za drugoga, jednostavno nisan takva peršona, pri oli posli san morala otvorit nešto svoje.

a oče li mi konkurencija ukrest štagod iz ovega teksta? uf šta ih se strašin, friga mi se, samo me jednom mater rodila ovakvu, kopirat mene i moju tvrtku nije moguće, a i ljudi brzo vide ča je kopija i ča nije od srca i sa puno duše.ekola, gren ča, jemate pozdrav, žurin polako u naredne poslovne godine :)

s voćnog trga u splitu

s voćnog trga u splitu by xvii - klik za veće

poslin plivanja

e... moj twingo je jutros među prvima napustija kvart. hodala san od spinuta do protupožarnog puta oli puta za pompjere, disala borovinu, slušala cvrčke. idemo, opa u more dok još nima svita i plivaj sve do soldati i nazad. e, bi ja i dalje samo se ne smi, e... more mi daje forcu za zimu, nju lakše izduran kad se kupan barenko šest miseci. vanka, promina i idemo i jopet na noge do spinuta. moj twingo se danas među prvima vratija u kvart. ludilo, mista koliko očeš, biraj di ćeš. ko rano rani dvi sriće grabi. lipo san se okupala, lipo san se nahodala i našla dobro misto za autić. ej, pa to su tri sriće, hehe. ja se uvik dižen oko 6 ujutro, a i ne moran baš uvik tako, ali jednostavno ne moren zamislit da mi život koji je toliko lip prođe spavajući. bilo mi je ka šeiku ča se vidi iz priloženoga.

jušto di mirita i jušto s kin mirita

e... ajde da vam ispripovidin nešto iz života, onako, u stilu bajke, ali bajka nije, vengo je prema istinitom događaju. bija jednom jedan čovik. bog mu je da kraj njega dobru curu koja ga je iskreno volila. e ma on nije zna š njon. ni zna ni tija, za nju je uvik jema grube riči. e kad je tako bog ga makne od nje i dade mu drugu. zločestu, ružnu, lažljivu, pokvarenu, koja ga ne voli, nikad ga ni nije volila, koja ga ponižava kad god stigne i more, koja ga vara... tri točkice, nije tome kraj, jema tu još puno tega, ali nećemo sve ni reč da ne strašimo svit. gori opisan čovik toj vištici ne dili grube riči, vengo sad kleči, puzi, nosi darove, daje pineze, pušta da ga se šuta nogon ka staru krpu. nije mi ga opče žaj, jema jušto ono ča je zaslužija ka uostalon šta se i sa svakin u životu pri oli posli dogodi. a dobra cura, a? šta je š njon, a? narafski, ona je našla oli će nač dobroga čovika koji će je znat volit i to će isto bit jušto ono ča ona mirita jerbo sa svakin se u životu dogodi pri oli poslin jušto to; jušto di mirita i jušto s kin mirita.

in i out

e...

svako malo čitan e ovo je in ovo je out.

danas nisan išla na more, pa san stavila štagod na ovi blog.

tokalo me radit. e, a šta ćete, tako je to kad nisan lupeška čer. nisan i fala bogu da nisan. moji roditelji nisu kreli, nisu se potizali po crnoj kronici i ja se posebno ponosin činjenicon ča su vridno radili i svoju plaću pošteno zaradili. ma koliko to bilo out u ovoj zemlji trenutno, meni a i svakom normalnom je in. toliko mi je in da san odma rekla i ja ću tako, pa i ja svoju pošteno zarađujen i ne kreden.

evo i mojih 5 in i 5 out od ovega lita, u skladu su s mojim odgojem, a niman se namjere minjat.

in

• pošten rad, radišnost -ovo narafski implicira i dokumente ča nisu falšete i imovinu poznatog porijekla
• iskrenost
• pristojnost
• obrazovanost, načitanost
• jubav prema moru, prirodi, judima, dici, beštijama, cviću, životu općenito

out

• lupeži i tice varalice svake vrsti - u ovo se ubraja i emocionalno varanje, ali uvik kažen, ko tako vara najprije sebe vara
• lažonje
• nekulturni divljaci, pogotovo nasilnici
• egoisti
• ama baš svi likovi iz ustaško-četničke koalicije

tužno je to...

e... nekako mi se pari da u životu

nima gore vengo kad ovan postane ofca.

tužno je to.

radosti subote

e...

jema li bolje od proč ujutro priko matejuške

matejuška by xvii - klik za veće

i jemat punu terinu grozja na stolu, a?

grozje by xvii - klik za veće

more i brodići

e...

petak.

očale na oči,

pogled u daljinu,

more i brodići.

ko ovo more platit, a?

uvećajte klikom.

ši, kupan se, more je teplo.

idro by xvii

jedrenje by xvii

mali pozapodnevni litnji mix

mali pozapodnevni litnji mix by xvii

prva liga, a? a još da znate da san vidila i dupina, sigurno bi ostali deštuko, e... dva puta je skaka iz mora, prizor za pamćenje.

a di je xvii i šta čini, a?

e...

za sve one ča su me ovih dan pitali di san i kako san, evo odgovora u slici i riči.

u splitu san, urlap je finija, eto i jedan litrat iz ureda koji je preživija veliko pospremanje. narafski da se kupan u moru svaki dan i narafski da ću barenko još nikoliko miseci tako. službeni urlap je finija, ali morski gušti nisu, pa će se tako do kraja lita, koje meni obično dura do jedanaestoga miseca, još kupat, plivat, sunčat, poč na koji izlet. je, ši, dobro ste sinjali, laptop san spojila u svoj stari kantun da mi je više mista, u njega upravo utirajen cd od lukya, malo ćemo radit, pozapodne valjda kupanje i eto, to je to, mislin da je kurjožima sad duša na mistu - slije morete uvećat klikom :)

matejuška

matejuška by xvii -

slikano jučer, mobitelom,

uvećajte klikom, isplati se :)