e... je li vas ikad tokalo jemat posla s lažno važnin sviton, a? nije, a? blago vam se, mene toka skoro svaki dan, samo ih se fala bogu rišin.
šta ti čine, a? uvik čine fintu da jemaju puno posla, omalovažavaju druge, čine druge čekat, a zapravo jemaju samo puno bezobrazluka u sebi, posla najmanje. isti vole druge i činit da ih voze i rade umisto njih itd.
sličica prva
pijen kofi s jednim likom za kojega san eto mislila da mi je kumpanjo, a poslin san zaključila da je to nikakvi i falši kumpanjo i jedno obično sebično govance oli škovaca o' čovika. dotičnome zvoni mobitel. moga je komodno toj peršoni reč dvi tri normalne riči, ali ne. on tako važan toj tako majušnoj peršoni je reka: - zvrcni me jopet za deset minuti, sad jeman punoooo posla... dobro da se i toliko udostojija reč. narafski da je i meni činija isto kad bi ga nazvala i tako pokušava sebe uzdignit do visina. tako, e, kad nije moga drugovačije, e... s vrimenom su ga ljudi prokužili pa su mu počeli govorit: - evo da ti rečen sad ili ću te zvrcnit za deset minuti jerbo znan da si u velikomeeeee poslu, a? - a kad bi poklapali slušalicu pucali su od smija, lik narafski ni dandanas ne zna da je to tako... meni se friga, moj kumpanjo više nije, meni takvi kumpanji ne tribaju.
sličica druga
nudin posla nezaposlenoj peršoni, urednoga, lipoga, na vrime plaćenoga, u njenoj struci, ali ona se preserava i kaže neka zoven nekoga drugoga o' ovih ča san ih angažirala za moju firmu, a ovi svi narafski negdi rade, u mene su honorarno. nezaposlena kaže da jema puno svoga posla (ma kojega, a?) i da će oni valjda jemat vrimena. i jemali su, zaradili, a i jopet će. nezaposlena je i dalje na biro rada i pitaj boga koliko će još bit. jedno je sigurno, kod mene višje nikad neće bit, vratili smo joj dokumente, pa neka se pravi važna materi svojoj.
sličica treća
znan i peršonu ča jema vozačku, a neće da vozi. jema noge, a neće da hoda. kila ima ka nekoliko povećih gudina, ali za to je narafski svak kriv, a ona ne. nije joj ni tantobus dobar, drugi je tribaju vozit. muž je tako ujutro vozi na posal, pa se vraća sam. u oba smjera jema oko 20 km. popodne sam dolazi po nju, a vraća se š njon šta je još po oko 20 km. dnevno oko 40 km, 20 nepotribnih, zapravo svih 40 nepotribnih, sve zaradi linosti i želje da se drugoga omalovažava. uredan tantobus tu rutu uredno vozi. narafski, da takvoj ni dota svete ane nije dosta, samo bi neko drugi za to sve triba zaradit. pozdravila san i ovu, bog je veselija, svaka joj srića, samo daleko od mene.
dakleM, ponovimo, more vam zatribat: lažno važni čine obično druge čekat, ne odgovaraju na pozive, ne odgovaraju na mailove, čine druge da ih voze i u slučaju da jemaju vozačku, a ako kojin slučajen voze, obično im je u tonobilu nekoliko fascikli da ispadne da ne znan šta važno i bitno rade. kavu nikad neće platit, sok pogotovo, to prepuštaju vama, nižoj vrsti, oni su viša, važna i nima veze ča je to lažna haha... redovito zakašnjavaju, vriđaju i sve redom omalovažavaju.
jemaju još mali milijun sličnih finti, ali ja takve uvik skontan i od sebe otkantan. i najbolje je tako jerbo je to svit ča upada u skup ča se zove krvopije, iščičat će vam živce, možđane, vrime, takujin, zdravlje itd. i na kraju će vam još reč kako su falili ča su svoje najbolje vrime i godine s vama izgubili.
Nema komentara:
Objavi komentar