različitost

e... maloprije san fermala tonobil na crveno na semaforu na raskrižju ulice slobode i mažuranićevog. prolazi divojka priko pješačkog, svakako mlađa od mene, nikako starija. na glavi joj vunena kapa. ej, vunena kapa. nije mi parila ni blida ni umiruća. u ušima sluše, dobro hoda, izgleda veselo. dobro, nije baš neki pakal od vrućine, ali ja san upravo s kašuna. narafski da san se i danas kupala u moru. a ništa, koliko judi toliko ćudi, šta ću se čudit, evo zeleno, skrenen desno, pristrojin se, uđen u tolstojevu i nađen misto. život gre dalje, neko je zimogrozan, a neko ne. da smo svi isti, bilo bi dosadno.