utorak, 11. svibnja 2010.

ma ko je vidija radit, a?

e... ma ko je vidija radit, a? rad je za budale i glupane. nižu vrstu. viša vrsta ne radi ništa. je, je, ma ako mi išta gre na đigericu, to je linost. svi bi puno pinezi, svi bi arčili, vazimali najskuplje krpice u jokera, sidili po štekatima i ure i ure ispijali kave, išli po skupin putovanjima,vozili bisne tonobile i brodove, pozirali, preseravali se, držali govore, a niko ne bi radija. neko drugi bi nešto tako mučno ka ča je rad triba obavit umisto njih. ma zamisli. evo ja san danas bila u jokera i nisan vazela ništa. ništa. baš ništa. zaradi čega, a? zato ča za pineze krvavo radin i sve ča san vidila mi ili nije bilo po guštu ili mi nije valja broj, a neću kupovat samo da kupujen, e...

ako ćete bit lini, bižite ča od mene. zaobiđite me. linčine je dante smistija u pakal i nije falija. od linosti kreće svako zlo. narafski, svak zna da linčine ne volin i onda u mome prisustvu škivajte bit linčina. ne idite me, ja priznajen samo vridan rad, za linost milosti niman.

kako me je danas jedna nepopravljiva linčina , kojoj san po ne znan koji put rekla da se lin ne more bit, po ne znan koji put u životu naidila, navit ću mrvu mužike da buden bolje volje.

samo ban sad može pomoć. gre jedna pisma ruzinavi brod.


Nema komentara:

Šufit